Grupa gimnazijalaca 65. generacije ove banjalučke škole podsetila se učeničkih dana, a nekima je to bila prilika da prvi put posle 50 godina vide najboljeg druga.
Profesori, lekari, ekonomisti, direktori, ali uglavnom penzioneri i uspešni ljudi mesec matura iskoristili su da se prisete i svoje mature.
Samo uči, uči, uči – ukratko opisuju srednjoškolske dane i stroge kriterijume zbog kojih su brojni gubili godinu, pa čak i padali na maturi.
- Bilo je veoma naporno, ali smo se baš lepo družili i neka prijateljstva traju 50 godina – kaže Milan Matavulj, univerzitetski profesor u penziji.
On je svoju Jasminku Rice prvi put video posle 50 godina, a drugarski susret je rasplakao prisutne. Jasminka se pitala da li će je prepoznati, a on je džentlmenski rekao da se ni malo nije promenila.
- Nas dvoje smo bili povučeniji i uvek smo se držali jedno drugog. On je otišao u Novi Sad, ja se udala u Ameriku tako da smo izgubili kontakt sve do sada – priča Jasminka.
Najveće iznenađenje verovatno je bila profesorka istorije Mirjana Sladojev, a prvo pitanje je bilo – ako učenici imaju skoro 70 godina, koliko godina ima Mirjana?
- Joj, nemojte me to pitati. Počela sam raditi veoma mlada i od prve generacije učenika nisam bila mnogo starija, pa onda sami probajte sračunati koliko mi je godina – kroz smeh kaže Mirjana i dodaje da se sa decom družila, da su je voleli, ali da je možda mogla biti i blaža prema njima.
Neki maturanti su zakasnili na zabavu, zbog gužve na putu ili komplikacija na aerodromu u Istanbulu, ali Josip Bastijančić iz Rijeke je stigao na vreme. Priča da je prvo obišao rodnu kuću i ulicu u kojoj je odrastao, zatim osnovnu školu, svoju Gimnaziju i fiskulturni dom.
- Mnogo smo se voleli i uvek smo se voleli, bez obzira na vremena, što se vidi i danas. Ne mogu da zaboravim druženja, došaptavanja i profesore koji su nas učili dobru – kaže Bastijančić.
Posle mature i fakulteta u Gimnaziju se vratila i tu ostala do danas njegova školska drugarica Snježana Rakić, zamenica direktora škole. Ona je ispričala da su se gimnazijalci tih šezdesetih godina klikerali u školskom dvorištu, što bi današnjim srednjoškolcima, pa i osnovcima, bilo van pameti, čak i ponižavajuće.
- Rado se sećam te bezbrižnje i neobuzdane mladosti, izleta, korza u Gospodskoj, ali i strogoće, jer se svaki naš nestašluk smatrao nevaspitanjem i drskošću. Ono je bila jedna krajnost, a ovo danas je druga – smatra Rakić.
Sa ovom generacijom srednju školu je pohađao i Nebojša Radmanović, političar, koji kaže da mu je to bio divan period, čak i ako je bilo nekih problema.
- To su bile sjajne generacije, u potpuno drugom obrazovnom i društvenom sistemu, koji je za mene bio mnogo bolji i humaniji. Ne znam kakva je sada gimnazija, ali znam kakva je ona bila – u njoj se učilo, moralo se znati i izlazili su iz nje ljudi spremni za sve vrste obrazovanja. Jednom rečju sjajna generacija – rekao je Radmanović.
Gaudeamus trg
Hol banjalučke Gimnazije dobio je svoju tablu sa natpisom Gaudeamus trg, jer su na tom mestu učenici svih generacija najčešće pevali Gaudeamus Igitur. Stepeništa i druge prostorije postali su ulice poznatih gimnazijskih profesora među kojima je svakako profesor latinskog Ivo Nakić, čije ime je najčešće spomenuto na maturi.
