Odnose Srbije i Amerike trenutno najviše muče tri problema: sankcije NIS-u, carinske tarife i čekanje na postavljanje američkog ambasadora
Analitičari ocenjuju da će se sa proterivanjem ruskog uticaja iz regiona Amerika fokusirati na Kinu, što može opet da utiče na kineske investicije u Srbiji
Odnosi Srbije i Amerike mogli bi u 2026. godini da budu bolji nego u 2025, pogotovo kada se reši pitanje sankcija NIS-u i ako dođe do kraja rata u Ukrajini, ocenjuju analitičari. Kako kažu, nijedna mera Vašingtona koja muči Srbiju poput carinskih tarifa ili sankcija NIS-u nije direktno usmerena prema zemlji, i dodaju da je glavni cilj Amerike da suzbije ruski, ali i kineski uticaj sa ovih prostora.
Prošla je prva godina drugog mandata Donalda Trampa, američkog predsednika, a čini se da odnosi Srbije i SAD nisu napredovali kako se u prvi mah očekivalo nakon poslednjih američkih izbora.
To je nedavno potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Ambasadorskoj konferenciji u Beogradu, gde je rekao da "nam niko nije pritekao u pomoć ni sa istoka ni sa zapada kad nam je najteže, kad smo saterani u ćošak", kao i da se "za Srbiju nije desilo ono što smo očekivali dolaskom Donalda Trampa na vlast u Americi".
Tri glavna problema
Odnose Beograda i Vašingtona trenutno najviše muče tri problema:
- sankcije NIS
- američke carinske tarife Srbiji od 35 odsto koje su među najvećima na svetu
- Amerika već godinu dana nema ambasadora u Beogradu
Ipak, Petar Donić, analitičar u organizaciji "Novi treći put" kaže za "Blic" da su odnosi Srbije i Amerike još "za vreme mandata Džoa Bajdena bili sve bolji i da postoje značajni pomaci od kada se Tramp vratio na vlast".
- Imali smo sastanak Vučića i Marka Rubija, različiti Stejt department zvaničnici su se sastajali sa srpskim zvaničnicima i potpisan je strateški dijalog. Tako da su odnosi sve bolji - ocenjuje Donić.
Kako kaže, vrlo je važno reći da su carinske tarife i sankcije NIS "dve mere koje u suštini nisu usmerene ka Srbiji direktno".
- Tramp je za sve države u Evropi i svetu uveo carinske stope po difoltu tako što su izračunali stopu trgovinskog deficita i koristili određenu formulu. Ništa direktno nije usmereno ni za jednu zemlju - navodi Donić.
Dodaje da, što se tiče NIS-a, to su američke sankcije "svim ruskim entitetima koji se bave energetikom u svetu, pogotovo u Evropi".
- Pa je tu i NIS, firma koja je većinski u ruskom vlasništvu i koja je potpala pod taj set mera. Opet ništa direktno prema Srbiji, u smislu neko pravi neki antisrpski plan i ostalo. Znači, vrlo sistemsko pristupanje - analizira Donić.
Po njemu, u 2026. godini očekuju se "umereno bolji odnosi i nastavak kontinuiteta rasta američkog uticaja u regionu i sklapanja novih dogovora sa Amerikancima".
- Naftna kriza kroz NIS će izvesno biti stabilizovana kao i ostala značajna pitanja koja su kamen spoticanja između Srbije i Amerike. Carine su ostale kakve jesu i one jesu značajno veće u odnosu na ostale. Potrebno je da se uloži diplomatski napor kako bi se carine smanjile uz određene dogovore. Carine prevashodno služe kako bi drugu stranu dovele za pregovarački sto u pokušaju da se napravi što bolji dil sa Amerikom - navodi Donić.
Američki ambasador neće pre kraja godine?
Kako kaže, ono što jeste "krizno i kritično je što još nije izglasan američki ambasador".
- To je u velikoj meri povezano sa američkom spoljnom politikom i stabilizacijom krize u Ukrajini. Ono što je važno istaći je da je američka administracija tek skoro izbacila strategiju i plan svojih spoljnih odnosa gde mogu da se vide važne stvari, pogotovo, da im je cilj da izbiju ruski energetski interes iz Evrope, ali i da suzbiju kineski interes svuda u svetu - ocenjuje Donić.
Dodaje da može lako da se desi da američkog ambasadora čekamo još celu godinu.
- Za vreme Bajdenovog mandata ambasador u Indiji nije bio izabran dve godine, tako da su to neke stvari koje su realne. U američkoj spoljnoj politici uobičajeno je da ambasador za neke taktički i strateški vrlo značajne ili kolebljive države može da se sačeka i duže dok ne prođe sve bezbednosne provere i dok se ne vidi šta se dešava s tom državom u kontekstu strategije - priča Donić.
Kako kaže, optimistično je očekivati američkog ambasadora u prvoj polovini 2026. godine, realistično u drugoj polovini godine ili početkom 2027. godine.
- Sve je vrlo važno povezati sa ostalim geostrateškim potezima koji Amerikanci rade u Evropi. Imajući u vidu da je sledeće godine "midterm" izbori u Americi dodatno odluka može biti odložena - objašnjava Donić.
MOL najbolje rešenje za sankcije NIS-u?
Podseća da srpska strana u vezi sa sankcijama NIS-u "ne želi prerano da povuče nijedan potez koji može da naljuti Amerikance ili Ruse "imajući u vidu promenu tradicionalne američke pozicije i ubrzane pregovore Ukrajinaca i Amerikanaca sa Rusima, kao i donekle promenu klime između Amerike i Evrope".
- Ono što deluje kao opcija koja se sada juri jeste da MOL otkupi taj udeo koji je upitan putem koga Rusi više neće imati većinski deo u NIS-u ili uopšte zavisi kakav se dogovor napravi. To je politički podoban potez jer je Mađarska odnosno Viktor Orban favorit i Rusa i Amerikanaca, a uz to je jak sused Srbije - smatra Donić.
"Mi patimo od toga da se SAD bave više nama nego što je to realno"
S druge strane, Vuk Velebit, izvršni direktor Pupin inicijative, kaže da "mi patimo od toga da se SAD bave više nama nego što je to realno".
- Kada pogledate, ove godine, uz brojne izazove, uključujući sankcije NIS-u, tarife, kada pogledate susrete na bilateralnom nivou, na najvišem nivou, situacija je daleko bolja sa administracijom Donalda Trampa nego što je bila sa prethodnom administracijom. Dakle, dva susreta sa državnim sekretarom u odnosu na Bajdenovu administraciju kada nije bio nijedan susret, govori da postoji razumevanje, da se Srbija prepoznaje kao partner - rekao je Velebit.
"Mogu se videti naznake promena"
Velebit kaže da se mogu videti naznake promena američke strategije kada je reč o regionu. Kaže da već postoje projekti koji su dogovoreni, ili o kojima se razgovara između srpske i američke strane, koji će biti aktivirani sledeće godine.
- Vidimo paralelno sa otvaranjem strateškog dijaloga sa Srbijom ukidanje, odnosno suspendovanje strateškog dijaloga sa Kosovom. Dakle, postoji razumevanje i prepoznavanje važnosti geografske pozicije Srbije kao najveće zemlje regiona, gde je Amerika svesna da ukoliko želi da zadovolji svoje interese u regionu, a to je stabilnost, prosperitet, smanjenje uticaja Rusije u sektoru energetike, da je najefikasnije da to uradi kroz saradnju sa Srbijom - rekao je Velebit.
"Pitanje NIS-a se uklapa u američki pristup"
Kako kaže, pitanje NIS-a se uklapa u američki pristup kada je reč o smanjenju ruskog uticaja i podsetio da ne treba zaboraviti da su sankcije odlagane mesecima što je pokazatelj dobre volje SAD prema Srbiji i ostavljanja prostora da se reši pitanje NIS-a.
