Od kada je evropski predlog za Kosovo stavljen na sto, dilema je da li će to uticati na pet zemalja Evropske unije (EU) koje još nisu priznale Kosovo. Poslednja u nizu dobrih vesti stigla je iz Madrida - nema priznanja Kosova - ali pitanje je hoće li cela petorka ostati pri tom stavu i da li među njima postoji najslabija karika?
Španija, Kipar, Slovačka, Rumunija i Grčka pet su od ukupno 27 zemalja EU koje ne priznaju nezavisnost koju je Kosovo proglasilo 2008. godine. Na tu odluku utiču dobri odnosi sa Beogradom, ali i činjenica da je svakoj od njih nezavisnost Kosova ahilova peta zbog vlastitih unutrašnjih pitanja.
Neke su, poput Španije, dovoljno politički moćne i ekonomski nezavisne da istraju u tom stavu, ali se spominjalo da bi Grčka, Slovačka i Rumunija mogle prve da preokrenu politiku, najviše zbog pritisaka Evropske unije i Zapada.
Neke su manje čvrste u odbrani stava, pa kažu da sve zavisi od odnosa Beograda i Prištine. To za "Blic" napominje i Slobodan Zečević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije.
- Svaka od pet zemalja ima unutrašnje razloge za nepriznavanje Kosova. Ti razlozi su jaki: žele da obezbede svoj teritorijalni integritet i da spreče menjanje granica unutar EU. Španija i Grčka su uspostavile neku vrstu odnosa sa Prištinom i donekle ublažile stav - kaže Zečević.
Španija: Ne menjamo stav
Tvrdokornog stanovišta je Španija, što je i pokazala najnovijom izjavom. Na pitanje da li je Madrid promenio stav o Kosovu nakon što su se Priština i Beograd usaglasili oko evropskog predloga, od španske diplomatije stigao je odgovor da "pitanje teritorije Kosova" treba da bude rešeno kroz dijalog Kosova i Srbije, uz posredovanje EU.
- Vreme je da uložimo poslednje napore za rešavanje kosovskog pitanja - rekla je Elena Aljarila Kortezon, savetnica za komunikacije u Ministarstvu spoljnih poslova Španije.
RAZLOG: Španija se decenijama bori sa katalonskim, ali i baskijskim separatizmom, što je i temelj za današnji odnos Madrida prema Kosovu. Još su sveže rane od pre pet godina, kada je u Kataloniji 2017. organizovan referendum za otcepljenje u kojem je više od 80 odsto glasalo za, ali ga španska vlada nije priznala.
Kipar: Podrška ne znači priznanje
Podjednako odlučan stav stav ima Kipar. I njima je, kao i Španiji, stiglo pitanje postoji li mogućnost da Kipar prizna nezavisnost Kosova ukoliko Srbija potpiše sporazum. Ambasador u Srbiji Dimitrios Teofilaktu rekao da je sasvim je jasno da Kipar zadržava svoj principijelni stav.
- Kipar je bio dosledan u pogledu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Mi smo dosledni ovoj politici. Ali jedno je jasno: zajedno sa partnerima iz EU i drugim značajnim akterima u regionu Kipar je prilično zabrinut zbog nestabilne situacije na Kosovu - rekao je Teofilaktu.
RAZLOG: Kipar ima teritorijalne sporove sa Turskom i bojazan da bi Istanbul iskoristio presedan i tražio da se prizna suverenitet dosad nepriznate turske republike na severu Kipra, proglašene nakon što su turske trupe zauzele 37 odsto teritorije ostrva 1974. godine.
Grčka: Nećemo priznati Kosovo
U lancu od pet država, Grčka poslednjih meseci slovi za najslabiju kariku i neretko joj se prišiva da bi mogla da prizna Kosovo, a sve zbog ekonomske zavisnosti od EU i bezbednosnih trzavica sa Turskom.
Spekulacije su se pojačale od 2021. godine, kada je Atina podigla nivo odnosa sa Prištinom sa ekonomskog na viši - nivo političkog direktora.
Ali, zvaničnici iz Atine i tad i sada uveravaju da neće priznati Kosovo, što je krajem januara rekla i ambasadorka Grčke u Beogradu Marija Levadi.
- Stav grčkog rukovodstva je nepromenjen: Atina ne menja svoju poziciju o Kosovu i želi čitav Balkan u Evropskoj uniji - rekla je Levadi.
RAZLOG: Grčka ne podržava odvajanje severnog dela Kipra.
Slovačka: Promena zavisi od dijaloga
I Slovačka važi za zemlju koja bi da uspostavi nove odnose sa Prištinom. Ni oni nisu izbegli pitanje o mogućoj promeni stava nakon što je Kosovo podnelo zahtev za prijem u EU, ali je slovačka diplomatija rekla da moguća promena stava zavisi od odnosa Kosova sa Srbijom.
- Kao što smo rekli i više puta ponavljali, stav Slovačke prema Kosovu zasniva se na deklaraciji Nacionalnog saveta Republike Slovačke iz 2007. Svaka promena slovačke pozicije o tom pitanju zavisiće od normalizacije odnosa Beograda i Prištine - rekli su početkom januara za medije u Prištini.
RAZLOG: Slovačka se ranije susretala sa zahtevima za autonomiju mađarskog stanovništva, koje čini gotovo desetinu populacije.
Rumunija: Stav ostaje isti
Kao i Grčku i Slovačku, slične glasine prate i Rumuniju. Ali, početkom marta je rumunska diplomatija saopštila da pozdravljaju spremnost na kompromis koji su pokazali Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić.
- Rumunija nije priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i naš stav ostaje isti. Bez prejudiciranja našeg nacionalnog stava o statusu Kosova, Rumunija je imala konstruktivan pristup kada je reč o sporazumima o regionalnoj saradnji, viznoj liberalizaciji i drugim pitanjima - saopštila je rumunska diplomatija.
RAZLOG: Rumuniju takođe tišti glasna težnja mađarske manjine, poznate pod imenom Sekelji, za većom autonomijom.
