"Sprovođenje sporazuma biće nagrađeno ekonomskom saradnjom"
"Što se tiče SAD, nema nekog velikog interesovanja za odnose Beograda i Prištine"
Ponovnim dolaskom Donalda Trampa na vlast Ohridski sporazum iz 2023. više nije samo evropska tema, već je postao i deo američkog zakona. Sjedinjene Američke države (SAD) vratile su u život dokument na koji su gotovo svi zaboravili: Kongres je usvojio zakon u kojem se spominje, a osmišljene su nagrada i kazna ako strane budu (ne)poslušne. Postavlja se pitanje šta to znači za Srbiju? Analitičari su podeljeni: jedni smatraju da je to okosnica politike SAD prema dijalogu Beograda i Prištine, a drugi da Vašington "nema nekog velikog interesovanja" za tu temu.
Ognjen Gogić, politikolog, za "Blic" objašnjava da, od kada se Donald Tramp vratio u Belu kuću, u javnosti se postavlja pitanje kakva će biti njegova politika prema kosovskom pitanju, i ukazuje da je Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane za fiskalnu 2026. godinu (NDAA), usvojen u decembru 2025, konačno dao odgovor.
- Sporazum iz Ohrida uspostavlja se kao referentni okvir za politiku SAD prema ovom pitanju. Zakon navodi da strane treba da naprave "neposredan napredak“ u sprovođenju Implementacionog aneksa ovog sporazuma koji je usaglašen u Ohridu. Kako bi se obezbedilo da se Beograd i Priština povinuju, zakon predviđa "šargarepu" i "štap", odnosno podsticaje i sankcije - ističe on.
"Zakon predviđa štap i šargarepu"
Kako dodaje, kada se napravi "suštinski napredak“, SAD bi trebalo da uspostave bilateralni strateški dijalog i jačaju ekonomske veze i investicija sa obe strane.
- Nasuprot tome, režim sankcija predviđen je protiv onih lica na Zapadnom Balkanu za koje se utvrdi da podrivaju mir i opstruišu sprovođenje postignutih sporazuma. Ovo u praksi znači da bi sprovođenje sporazuma biti "nagrađeno" ekonomskom saradnjom, dok bi podizanje tenzija i izazivanje nestabilnosti, kakva smo viđali prethodnih godina, biti "kažnjeno" sankcijama. Važno je razumeti da ova zakonska rešenja ne predstavljaju neobavezujuće deklaracije već da utvrđuju specifične obaveze sa američke institucije - istakao je Gogić.
Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), međutim, ima drugačije gledište. On za "Blic" podseća da je taj sporazum ušao u sadržaj poglavlja 35 i da se smatra obavezom Srbije uopšte i za SAD i za EU.
- Samo što će njegova implementacija u dogledno vreme biti otežana zbog odnosa Beograda i Prištine. Važnost ovog sporazuma može da zameni samo neki novi koji bi eventualno bio postignut, ali to je na dugačkom štapu. Uglavnom, što se tiče SAD, ako izuzmemo epizodu sa Grenelom, nema nekog velikog interesovanja za odnose Beograda i Prištine, pošto je oficijelni dijalog u rukama EU - smatra Novaković.
Kada je usaglašen, Ohridski sporazum su EU i SAD okarakterisali kao "korak ka smirivanju tenzija" i "de fakto" normalizaciji odnosa, kako je rekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen šest meseci kasnije u Beogradu. Ali, glavni kamen spoticanja bio je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) i unutrašnje krize.
Sastanaka Vučića i Kurtija u 2025. godini nije bilo, a glavni pregovarači Besnik Bisljimi i Petar Petković sastali su se dva puta u Briselu. Međutim, nije bilo dogovora o konkretnim koracima ka sprovođenju ni Briselskog ni Ohridskog sporazuma.
"Sorensen i Kalas se nisu iskazali"
Bivši glavni kosovski pregovarač u dijalogu, Avni Arifi, kaže da se specijalni izaslanik EU za dijalog Peter Sorensen i šefica EU diplomatije Kaja Kalas nisu iskazali kada je dijalog u pitanju.
- Kada nemate vladu, nema legitimiteta ni za koga da učestvuje u dijalogu, zato nije bilo dijaloga. Glavni problem koji imam je taj što je Kosovo krivo za nedostatak dijaloga. To jest, razlog zašto nije bilo dijaloga je taj što Kosovo nije bilo u stanju da stvori institucije. Ovi sastanci koji su bili, društveni sastanci, da bi se Sorensenov duh održao živim u njegovom mandatu, da se razgovara sa strankama o tome šta misle, kakva je njihova vizija. Beznačajni sastanci. Sorensen i Kaja Kalas se nisu dokazali u dijalogu. To jest, bilo im je onemogućeno zbog našeg unutrašnjeg razvoja događaja - rekao je Arifi, kako je preneo Kosovo onlajn.
Šta piše u Ohridskom sporazumu:
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti su 27. februara u Briselu postigli dogovor o putu ka normalizaciji odnosa koji je ponudila EU
- Nakon 12 sati pregovora, u Ohridu je 18. marta je usaglašen aneks primene ovog dogovora
- U njemu se ne spominje priznanje Kosova
- Sporazum predviđa: međusobno priznavanje dokumenata i simbola, ZSO treba da bude formirana "bez odlaganja“, nemešanje u članstvo jedne ili druge strane u međunarodnim organizacijama
- Sporazum nije formalno potpisan
