"KAD AMERIKA NEŠTO TRAŽI, TO SE SPROVEDE" Šta će biti sa Kosovom u 2026. godini?

U jeku unutrašnjih i globalnih kriza, u godini koja je za nama jedna tema je potpuno skrajnuta - dijalog između Beograda i Prištine. Razgovor je praktično na umoru, specijalni predstavnik Evropske unije (EU) Peter Sorensen trudio se da ga veštačkim disanjem održi u životu, a pitanje je može li da se očekuje preokret u 2026. godini? Ili ipak ne? Analitičari nemaju pozitivne prognoze, i ocenjuju da samo jedan važan igrač može da preokrene igru - Sjedinjene Američke Države (SAD).

Ognjen Gogić, politikolog, za "Blic" kaže da je proces dijaloga pod vođstvom EU istorijski potrošen kao model.

- Imao je periode kada je davao rezultate, od 2011. do 2013. Tada su postignuti dogovori, više tehničke nego političke prirode, za koje su obe strane dale saglasnost. I njihove tekovine i dalje postoje. Onda je dijalog došao do plafona, dalje nije mogao jer su na red stigle najteže teme. Za Kosovo je to davanje unutrašnje autonomije srpskoj zajednici kroz ZSO, a za Beograd de facto priznanje Kosova. Nijedna strana ne žele da radi njihovoj realizaciji. I nije ni prvi ni poslednji dijalog koji je doživeo ovakvu sudbinu, bilo ih je i ranije između Gruzije i Južne Osetije i Abhazije, Kipra... - ocenio je Gogić.

Zato kaže da ne možemo očekivati da dijalog oživi, jer je došlo do regresije - ne da se ne postižu novi dogovori, već se i oni stari urušavaju.

- Jeste da EU uslovljava Beograd i Prištinu, ali to se pokazalo kao nedovoljno. Jedina stvar koja može nešto da promeni je Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane za fiskalnu 2026. godinu koji je usvojen u SAD. On tretira dijalog i to tako što traži poštovanje sporazuma iz Ohrida. I to je jako interesantno jer se ne vraća na Vašingtonski sporazum, koji je 2020. donet uz njihovo posredovanje i za vreme prošle Trampove administracije. I pri tom još, govori da su moguće sankcije protiv onih koji ne sprovode preuzete obaveze - kaže Gogić.

Ključna stvar za dijalog je da vidimo da li će i na koji način američka administracija pozabaviti dijalogom i sprovođenjem sporazuma, ističe Gogić.

- Jer, kad SAD nešto traži, to se sprovede. Kod njih nema "apelujemo i molimo da se sprovede", kao što radi EU, oni zaista zapovedaju. Nekim čudom SAD je vratila u život sporazum EU, namerava da ga sprovede u delo i stavi na raspolaganje sankcije ako se to ne desi - kaže Gogić.

"Dijalog će dobiti drugačiju dinamiku"

Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 35 u okviru evropskih integracija, kaže za "Blic" da će nakon nedavnih izbora dijalog Beograda i Prištine će dobiti drugačiju dinamiku.

- Kurti je pokazao međunarodnom faktoru da ima legitimitet u donošenju odluka tako da će to svakako iskoristiti u procesu dijaloga. Bez obzira što postoji obaveza slanja Statuta ZSO Ustavnom sudu Kosova na razmatranje, imajući u vidu političko-društvenu krizu u Srbiji koja vodi ka prevremenim izborima, Kurti će svakako imati bolju poziciju od Vučića kada je u pitanju dijalog i ispunjenje obaveza koje proističu iz njega - napominje Mijačić.

Sorensen održao 66 sastanaka

Dešavanja na Kosovu nisu išla dijalogu na ruku. Čak četiri puta se išlo na glasanje, sve to pratila je institucionalna kriza u kojoj je Skupština formirana iz 56. puta ali i ponovo raspuštena jer Kurti nije uspeo da formira Vladu. I dalje su bile na snazi sankcije EU, a sa svih strana stizale su packe zbog poteza koje je Kurti povlačio.

Srbiju je, sa druge strane, okupirala unutrašnja kriza izazvana studentskim blokadama nakon pada nadstrešnice, a zatim i rešavanje pitanja NIS-a zbog američkih sankcija koje su nastupile.

EU je tražila načine da se iščupa iz nezavidne situacije. Sorensenu je produžen je mandat za još dve godine, skoro tri meseca pre isteka već postojećeg. Tada je saopšteno i da se Sorensen sastao sa političkim predstavnicima obe strane više od 66 puta, ali ne i da nijedan nije bio sa Vučićem i Kurtijem.

Zato Artan Muhadžiri, politički analitičar, ocenjuje da Sorensen nema moć da stvori uslove za nastavak dijaloga jer je on samo posrednik, a da pritisak na kosovske i srpske lidere mogu da izvrše glavne zainteresovane strane koje se nalaze u Vašingtonu, Briselu, Parizu i Londonu.

"Sorensen nema moć"

Muhadžiri kaže da mora doći do velike promene i velikih podsticaja i za Kosovo i za Srbiju kako bi mnogo dobili ili izgubili, u zavisnosti od toga da li će biti konstruktivni ili destruktivni u dijalogu.

- Ne vidim način kako će to da se promeni u narednoj godini, jer je dijalog uvek bio rezultat velikih pritisaka iz Sjedinjenih Američkih Država i iz EU, a sada ti pritisci nedostaju, i prema Kosovu i prema Srbiji, tako da nema spremnosti kosovskih i srpskih lidera da nastave dijalog. Ne vidim čak ni kako će se razvijati sa strategijom štapa i šargarepe. Ako se postojeći pristup nastavi, ništa važno se neće desiti ni 2026. godine - istakao je on za Kosovo onlajn.

• Poslednji susret Vučića i Kurtija oči u oči desio se 14. septembra 2023. godine.
• Oni su se u okviru dijaloga Beograda i Prištine sastali do sada ukupno šest puta