Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je nezadovoljstvo zbog naoružavanja Kosova turskim dronovima
Naoružavanje Kosova dronovima je deo šire strategije Turske za širenje uticaja u regionu
U jeku optužbi da je Srbija orkestrirala incidente u Crnoj Gori u znak revolta jer je Turska nabavila dronove Kosovu (?!), a nakon kojih su građanima Turske uvedene vize, ponovo je u žižu javnosti dospeo odnos između Beograda i Istanbula. Relacije su poljuljane nakon dopremanja dronova, nakon čega je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je "užasnut ponašanjem, da je potpuno jasno da ne želi stabilnost zapadnog Balkana i da ponovo sanja obnovu Otomanske imperije"
I dalje se čeka razgovor na relaciji Vučić - Erdogan koji je tada najavljen, a sličan je vođen pre godinu dana kada je predsednik Srbije zamolio da prekinu sa naoružavanjem Prištine.
Bura se digla nakon što su 8. oktobra u Prištinu sleteli turski borbeni dronovi "Skydagger", koje je turska vlada isporučila tzv. kosovskim bezbednosnim snagama (KBS). Kurti nije propustio doček, i brže bolje se na društvenim mrežama pohvalio da su stigle "hiljade dronova" i da su "desetine pripadnika bezbednosnih snaga obučeni za njihovu upotrebu".
To se ne dešava prvi put, pa se zato o tome odmah oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dronovi "preleteli" do Crne Gore
Isti ti dronovi našli su u središtu u incidenata u Crnoj Gori, 26. oktobra, kada je u tuči povređen Podgoričanin, za šta su osumnjičeni dvojica stranih državljana. Usledili su protesti ulicama Podgorice sa porukom da "Turke treba proterati iz Crne Gore", a Vlada Crne Gore je na to reagovala uvođenjem viza za turske državljane. Srbija je optužena da stoji iza napada kako bi kaznila Tursku zbog dronova.
Vučić je te navode demantovao i da nema nikakve veze sa turskim državljanima. Spomenuo je i predsednika Turske.
- Ja kažem Erdoganu šta imam u lice, ne sviđa mi se naoružavanje Prištine. Da li je on uspešan? Nema nikakve sumnje. Veliki je to lider - rekao je, između ostalog, Vučić.
Govoreći o ovim toplo - hladno momentima sa Istanbulom, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, rekao je da Erdogan ima jak uticaj na Kosovu.
- Turska je oduvek bila prisutna tamo i nije me iznenadila nabavka dronova. Više vidim komercijalni deo u tome, ali verovatno da udela ima i politika - rekao je Popov.
"Večita prijateljstva ne postoje, jedino večiti interesi"
"Lako se pređe od narativa o večitim prijateljima do večitih neprijatelja", dodaje Popov, i kaže da treba videti kako da na dobar način negujemo odnose sa zemljama koje su nam važne.
- Turska gleda svoje interese, treba gledati gde se naši i njihovi poklapaju i to negovati. Večita prijateljstva ne postoje, jedino večiti interesi. Prejaku retoriku treba izbegavati, od visokih političara se to ne očekuje - napominje Popov.
Branko Branković, karijerni diplomata u penziji, je ranije ocenio da je slanje dronova Prištini od strane Turske "bruka i sramota".
- Sada, u ovoj novoj fazi, nije jasno gde su oni uopšte mogli da potroše prethodne zalihe da bi im sada bile isporučene nove. Možda im se zalihe jednostavno povećavaju. Ali upravo sada, u trenutku potpunog političkog haosa, kada ne može da se formira skupština, ne može ovo, ne može ono, postaje veliko pitanje: zašto Turci to uopšte rade? - rekao je Branković za "Euronjuz".
"Sve je deo ideologije Erdoganove Turske"
Priština je ranije nabavila i turske dronove TB2 "Bajraktar", a Turska planira da na Kosovu i Metohiji izgradi fabrika za proizvodnju municije i laboratorija za razvoj dronova.
Ali, mešanje se ne završava samo u naoružanju.
Turska je bila među prvima koja je priznala Kosovo, a Vučić je nedavno otkrio da time nije završila svoju misiju i da i dalje radi na ome da dobije nova priznanja nezavisnosti . Govoreći o tome, Stefan Radojković, istoričar, ranije je za "Blic" rekao da "da takvi potezi pružaju Turskoj stratešku dubinu u regionima sa kojima se graniči i u okviru kojih može da projektuje svoju moć, poput nove vlasti u Damasku ili pak turskog kontingenta KFOR na Kosovu i Metohiji".
- Tursko angažovanje na priznavanju nezavisnosti prištinske administracije deo je šire strategije i ideologije Erdoganove Turske. Ideološki gledano, ovi potezi su u prirodi neoosmanske ideologije i njenog cilja ostvarivanja političkog i kulturnog uticaja u onim regionima koju su nekada bili deo Osmanskog carstva - napominje Radojković.
