"SAD tražile od Dodika da ne bude u operativnoj vlasti, on je to ispoštovao", kaže Milivojević
"Odlučujuću ulogu je imao izraelski lobi"
Od poručivanja da im nije partner i odbijanja da se rukuje sa ambasadorom Amerike u BiH do otvorene podrške predsedniku Donaldu Trampu i ugošćavanja njegovog bliskog saradnika Roda Blagojevića - put je koji je prešao Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i nekadašnji predsednik Republike Srpske. Analitičari kažu da njegovo preobraćenje nema veze sa iskrenošću već sa političkom trampom.
Takve procene daje Zoran Milivojević, bivši diplomata. On za "Blic" kaže da je između SAD i Dodika došlo do "neke vrste trgovine".
- Postoji dogovor sa američkom stranom, i to je cela suština. SAD je rekla da im ne smeta Republika Srpska, da neće podržavati politiku Nemačke i visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, a od njega su tražili da ne bude u operativnoj vlasti, a da bude šef partije. On je to ispoštovao. Sigurno je da tu ima još nekh uslova, a vreme će pokazati kojih - ukazuje Milivojević.
"Pomogli Izrael i Orban"
On dodaje da je veliku ulogu u tom pomirenju imao Izrael.
- Čak odlučujuću ulogu je imao izraelski lobi. Tu se pokazalo da je bilo pametno što je bez rezerve podržavao Izrael. Drugu važnu ulogu odigrao je Viktor Orban - smatra Milivojević.
Šta se sve izdešavalo?
U Banjaluci se prošle nedelje nizom manifestacija proslavljao Dan Republike Srpske, a među zvanicama bio je i neko za koga pre nekoliko meseci nije moglo ni da se nasluti - jedan od bliskih saradnika Trampa i bivši guverner Ilinoisa Rod Blagojević. O njemu se jedno vreme govorilo kao mogućem ambasadoru SAD u Srbiji, koga je inače Tramp pomilovao prošle godine nakon što je osuđen i bio u zatvoru zbog optužbi za korupciju.
Dodik se baš potrudio da ga ugosti, pa je čak na svom nalogu na društvenoj mreži Instagram objavio video - snimak na kojem Blagojević peva pesmu "Tamo daleko".
"Vidite kako Tramp to uradi"
Nije bio samo srčan domaćin, već je podržao akciju američkih vlasti u Venecueli.
- Vidite kako to Tramp uradi, upadne, da li je to u redu, nije u redu, ja ne ulazim u to, ali dođe i, evo, Maduro je sad u Americi. A šta je Bajden radio? Samo je otvarao krize, sramno se povukao iz Avganistana, izgubio sve što je mogao da izgubi - kazao je Dodik.
I nije se tu zaustavio: na društvenoj mreži "Iks" Dodik je podržao odluku SAD o povlačenju iz desetina međunarodnih organizacija. Ocenio je, između ostalog, da je "izuzetno značajna".
Put do ovog stava bio je dugačak i pun uspona i padova. Samo u 2025. imao je, malo je reći, politički peh za pehom:
- Protiv njega je doneta pravosnažna osuđujuća presuda zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, Kristijana Šmita
- Oduzet mu je mandat predsednika Republike Srpske
- Dobio je šestogodišnju zabranu političkog delovanja
- Dobio je zabranu ulaska u Sloveniju, Nemačku, Austriju i Estoniju
U svom tom haosu, Dodik je najavljivao referendum u Republici Srpskoj o, kako je rekao, "njegovoj sudbini" jer mu je "mandat dao narod i samo narod može da odluči o njegovoj sudbini".
"Gudbaj Marfi"
Sve ove akcije praćene su upornim zaoštravanjem odnosa sa SAD godinama unazad. Dodik je u javnosti redovno ponavljao da "nije partner" SAD u BiH, "jer dovodi u pitanje teritorijalni integritet BiH".
To je otvoreno i pokazivao pa je odbijao da se rukuje sa američkom ambasadorom u BiH Morin Kormak u više navrata (2017. i 2018). Ne tako davno njenom sledbeniku Majklu Marfiju poručivao je: "Nebitan si i nevažan. Gudbaj".
Više nego očigledna promena kursa mogla je da se primeti nakon što je Dodik 29. oktobra prošle godine uklonjen sa liste SAD sankcija, zajedno sa članovima porodice i najbližim političkim saradnicima.
Sa rafalnih kritika prešao je na hvale. Tada se Dodik u objavi na društvenoj mreži "Iks" zahvalio Trampu na "ispravljanju nepravde koju su Republici Srpskoj nanele administracije Obame i Bajdena".
Takođe, jednogodišnju kaznu zatvora odlučio je da je zameni novčanom, referendum više i ne spominje. Vlast je predao glatko. Umesto njega Skupština RS izabrala je Anu Trišić Babić za v.d. predsednicu Republike Srpske, a zatim je naknadno, na izborima, Siniša Karan izabran za novog predsednika RS.
"Dodikovi zahtevi nisu mnogo veliki"
Tada je Cvijetin Milivojević, politikolog, za "Blic" ocenio da ti potezi Dodika i Republike Srpske liče na "rukopis nove američke diplomatije".
- Dodik je požurio da udovolji Americi, a zauzvrat su skinute sankcije za četiri njegova saradnika kao znak dobre volje - rekao, je, ranije, između ostalog Milivojević.
Dodao je i da Dodikovi zahtevi nisu mnogo veliki.
- Dodik traži samo da se poštuje Dejtonski sporazum koji je u osnovi američki proizvod. On se ponaša kao ruski i mađarski štićenik, a od ranije je poznat i kao političar koji se oslanja na jevrejsku državu. Sada želi nagodbu sa Trampovom administracijom koja bi odgovarala i njemu lično, ali i Republici Srpskoj koja bi ostala "država u državi" u BiH ako bi se i dalje poštovao Dejtonski sporazum - analizirao je tad Milivojević.
