Martens je odličan poznavalac prilika na Balkanu
On je reagovao na objavu Dragana Đilasa koji je naveo da će "Crna Gora ući u EU, dok Srbija ne napreduje"
Ugledni nemački novinar Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ) Mihael Martens, dobar poznavalac prilika na Balkanu, poslao je sinoć otrežnjujuću poruku o putu Crne Gore u Evropsku uniju - da Crna Gora "ne ide nigde, bar ne u EU".
Objava Martensa je stigla kao reakcija na izjavu predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa na mreži X da "Crna Gora ode u Evropsku uniju", a "Srbija sa Vučićem ode u tri lepe".
- I Evropljani su počeli da govore ono što mi iz SSP govorimo godinama: Srbija ne napreduje, ne stoji u mestu u procesu pridruživanja. Srbija nazaduje. U Srbiji nemamo proces evrointegracija već imamo proces evroDEZintegracija - objavio je Đilas.
Mertens je na ovu izjavu Đilasa reagovao sledećom porukom:
- Shvatili smo poentu, ali: Crna Gora ne ide nigde. Bar ne u EU. Videćete - napisao je Martens sinoć na X mreži.
Martens nije elaborirao zbog čega smatra da Crna Gora ne ide u Evropsku uniju. Pitanje je da li se možda radi o suptilnoj kritici na račun EU koja ranije nije ispunila obećanja prema Severnoj Makedoniji u procesu pristupanja, iako je Makedonija podnela velike žrtve, poput Prespanskog sporazuma i promene imena države.
"Ni u Berlinu ni u Parizu ne postoji stvarna spremnost"
Danas je detaljnije objavio zbog čega tako misli, navodeći neke od odgovora iz intervjua koje je dao na tu temu podgoričkim "Vijestima".
- Rado bih tvrdio nešto drugo. Ali to ne bi bilo iskreno. Naravno, niko od nas ne zna šta će biti za deset godina, ali sa današnje tačke gledišta smatram malo verovatnim da će Crna Gora 2028. godine, 2030. ili posle toga biti članica Evropske unije. Barem ne vidim perspektivu za punopravno članstvo - naveo je Martens.
Kako je rekao, na nivou ispod toga mogla bi "postojati kreativna rešenja".
- Trenutno, ako ostavim retoriku po strani, ni u Berlinu ni u Parizu ne postoji stvarna spremnost da se neka nova država primi u EU. I ne vidim ni da bi se to u narednim godinama moglo promeniti. Pri tom se ne radi o novcu, kako neki misle. Postoji više studija o tome koliko bi jeftino bilo primiti države Zapadnog Balkana u EU. Ali, osim toga što su takve studije od samo ograničene vrednosti ako u obzir ne uzimaju Ukrajinu, koja je za EU strateški mnogo važnija, jedan odlučujući aspekt ostaje zanemaren - poručio je Martens.
Dodao je da se ne radi, barem u slučaju Zapadnog Balkana, o novcu.
- Reč je o pitanju političkog prava učešća u odlučivanju. Ili, jasnije rečeno: reč je o pitanju da li bi nove članice trebalo da imaju pravo veta u EU ili ne. Ne samo u Berlinu i Parizu na ovo pitanje se često odgovara odrično - otkrio je Martens.
Članstvo bez prava veta?
Martens je podsetio i da je Emanuel Makron, francuski predsednik, često govorio da ne može da zamisli kako bi funkcionisala EU sa 30 ili još viče članica sa pravom veta kada "EU već sa 27 članica zbog jednog jedinog veta često nije u stanju da donosi brze i jasne odluke".
- Makron u tome nije usamljen. Mnogi političari u EU smatraju da bi bilo neodgovorno, u sadašnjem stanju Unije, primati nove članice i prema samoj EU, ali i prema novim članicama koje bi se tako pozvale u jedan disfunkcionalan klub. Zato je Anton Hofrajter (Hofreiter), predsednik Odbora za evropska pitanja u njemačkom Bundestagu, izneo predlog da se članstvo nudi samo bez prava veta. Tačnije: nove članice ne bi trebalo da imaju pravo veta sve do dana kada EU u potpunosti ukine veta. Ali je upitno hoće li do ukidanja ikada doći. U februaru želim da se sastanem s Hofrajterom kako bismo detaljnije razgovarali o toj ideji - poručio je Martens.
Kako je rekao, Hofrajterova stranka, Zeleni, je trenutno samo u opoziciji, ali čini mu se da je "njegova ideja članstva bez prava veta rasprostranjena i u vladinim krugovima".
- Kada sam nedavno s jednim nemačkim političarem o tome razgovarao, pitao sam da li zaista veruje da bi neka država Zapadnog Balkana prihvatila takvo rešenje. Jer to bi ipak bilo članstvo drugog reda. Njegov odgovor je glasio: „Pa, hoću da vidim vladu neke države Zapadnog Balkana koja će reći "ne" ako joj se zaista ponudi ulazak u EU, pa makar i bez prava veta. Kada takva ponuda zaista bude na stolu, biće privlačna i bez prava veta. Videćemo da li će se rasprava zaista razvijati u tom pravcu - ocenio je Martens.
"Nemačka politika prema Zapadnom Balkanu snažno obeležena improvizacijom"
Na pitanje kako gleda na nedavnu poruku Fridrih Merc, kancelara Nemačke da treba otpočeti pisanje Ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji, Martens odgovara da ima utisak da je Merc "dobro shvatio da EU mora konačno da pokaže da njeno obećanje nije samo retoričko" kako bi popravila svoju narušenu kredibilnost na Zapadnom Balkanu.
- Mora konačno da postane verodostojna. Ipak, imam i utisak da je nemačka politika prema Zapadnom Balkanu već godinama snažno obeležena improvizacijom. Nešto se kaže, kao da reči ništa ne znače. Nešto se obeća, kao da sutra ne postoji - naveo je Martens.
Dodao je da je "iza kulisa mnogo znakova koji ukazuju na to da u najvažnijim političkim partijama u Nemačkoj ne postoji većina za prijem novih članica".
- Pred kulisama, na sceni, nastavlja se ponašanje kao da te sumnje nema. Nadam se da to neće završiti loše. Ali, naravno, moguće je da je moj pesimizam pogrešan. Možda će Crna Gora 2030. postati članica EU, a ja ću izgledati kao skeptični stari gunđalo koji uvek sve vidi previše crno. Biće mi i drago ako bude tako - zaključio je Martens.
Podsetimo, nedavno je Francuska, bez prethodnih najava i nagoveštaja, blokirala Podgorici zatvaranje dva poglavlja u pregovorima sa Briselom.
Crna Gora je nakon toga na Međuvladinoj konferenciji zatvorila pet poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je tada rekla da je još je mnogo posla pred Crnom Gorom, a to se, istakla je, posebno odnosi na jačanje vladavine prava.
Ko je Mihael Martens
Mihael Martens važi za izuzetnog poznavaoca prilika na Balkanu. Često je kritičan i oštar prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali kritikuje i političke stavove i odluke drugih učesnika na političkoj sceni. Tako je početkom jula kritički govorio o vidovdanskom protestu koji su studenti u blokadi održali na Trgu Slavija 28. juna.
On je tada u tekstu pod naslovom "Kosti, preci, otadžbina“ osudio nacionalističke poruke i govore na tom mitingu.
