Dačić kaže da je saradnja SPS-a i SNS-a stabilna i funkcionalna
Dodaje da ne može da prihvati tezu da je policija u Srbiji represivna institucija
Više od godinu dana Srbija se nalazi u stanju pojačanih društvenih i političkih tenzija. Protesti, duboke podele u javnosti, bezbednosni izazovi, ali i otvorena pitanja u energetici i spoljnoj politici obeležili su period koji mnogi ocenjuju kao najteži od dolaska SNS i SPS na vlast. O tim temama, ulozi policije, odnosima sa velikim silama, kriminalu na ulicama Beograda i političkim perspektivama, za "Blic" govori potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Više od godinu dana nalazimo se u periodu najveće društvene krize od kad su SNS i SPS zajedno na vlasti. Kako biste vi ocenili ovaj period?
Ovo jeste jedan od najtežih perioda sa kojima se Srbija suočila u poslednjoj deceniji, ali ne zbog slabosti institucija, već zbog kombinacije unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka. Imali smo tragične događaje koji su duboko potresli društvo, zatim snažnu političku polarizaciju, ali i međunarodne okolnosti koje dodatno komplikuju situaciju. Važno je reći da država nijednog trenutka nije prestala da funkcioniše. Institucije rade, sistem bezbednosti je očuvan, a to je u ovakvim okolnostima ključna stvar. Sačuvana je i odbranjena država. Tužno je što su zloupotrebili tragediju u političke svrhe. Podsetiću na podatak da je u SAD u 2025. godini izvršeno 398 masovnih ubistava u kojima je ubijeno 14.349 osoba, a povređeno 25.670 osoba, od čega je ubijeno 1.223 dece uzrasta do 17 godina, a povređeno 3.044 dece istog uzrasta, i to niko nije politički zloupotrebljavao.“
Mnogo kritika je bilo na račun rada policije. Govorilo se o represiji, jedna studentkinja prijavila je pretnje silovanjem, bile su pritužbe na nedelovanje policije… Kako na to odgovarate?
Svaku prijavu pretnji, nasilja ili ugrožavanja lične bezbednosti srpska policija shvata krajnje ozbiljno i proverava. Policija ne pravi razliku među građanima i postupa isključivo u skladu sa zakonom. Tu nema kompromisa. Policija mora da reaguje, i reaguje. Ali isto tako, ne mogu da prihvatim tezu da je policija u Srbiji represivna institucija. To jednostavno nije tačno.
Policija je danas jedna od retkih institucija koja je stalno na terenu, među građanima, izložena pritiscima sa svih strana. Policajci nisu političari, oni ne donose političke odluke, oni sprovode zakon. Kritike su dozvoljene, ali ne smeju da prerastu u sistemsko potkopavanje države.
Svedoci smo brojnih primera brutalnih postupanja policije zemalja na zapadu prema demonstrantima. Postupanje srpske policije je uvek bilo daleko blaže u odnosu na njih, tako da moram da odbacim sve kritike na račun postupanja policije. U prilog tome govori i činjenica da je u proteklih godinu dana bilo mnogo više povređenih policajaca nego što je bilo povređenih demonstranata.
S druge strane, i predstavnici vlasti su kritikovali policiju. Mogli smo da čujemo da je policija preblaga bila prema učesnicima skupova i protesta. Kako vi kao ministar ocenjujete rad policije?
Uzdržanost nije slabost. Uzdržanost je odgovornost, a namera učesnika svih neprijavljenih skupova je bila da se izazove reakcija policije. U prethodnih godinu dana u Srbiji bilo je oko 29.000 neprijavljenih skupova i oko 14.000 blokada. Policija nije nikog napala, već je napadnuta. U tom smislu policija je postupala profesionalno i sačuvala je stabilnost u veoma osetljivim okolnostima.“
"Nacionalizacija NIS-a nije ideološko već pragmatično pitanje"
Srbiji preti energetska kriza. Kakva su vaša saznanja, da li je rešenje za NIS na pomolu?
Energetika je pitanje nacionalne bezbednosti, jer govorimo o tome da li će ljudi imati grejanje, struju, gorivo, posao. To nije apstraktna tema. O tom pitanju postoji puna koordinacija unutar Vlade i zajednički stav koalicionih partnera SNS-a i SPS da građani ne smeju biti taoci globalnih kriza i međunarodnih sukoba. Rešenja se traže odgovorno, bez improvizacija.
Razgovori o NIS-u se vode na najvišem državnom nivou i predsednik Vučić ulaže izuzetne napore tražeći rešenje koje će obezbediti stabilno snabdevanje, očuvanje radnih mesta i energetsku sigurnost Srbije. Situacija je složena zbog međunarodnih okolnosti, ali država neće dozvoliti energetski kolaps.
Ako nacionalizacija bude jedino rešenje, da li će SPS to podržati?
SPS nikada nije bežao od teških odluka kada je u pitanju zaštita državnih i nacionalnih interesa. Nacionalizacija nije ideološko, već pragmatično pitanje. Ako se pokaže da je to jedino rešenje koje štiti građane i državu, SPS će takvu odluku razmotriti odgovorno i bez populizma.u dogovoru sa koalicionim partnerima. Država mora da ima pravo da štiti svoje vitalne interese. Ali, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je to poslednje rešenje, ako ništa drugo ne uspe.
Kako biste ocenili odnose Srbije sa Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom. Nekada smo bili poznati po uspešnom balansiranju. Danas izgleda kao da postoje problemi u relaciji sa svim velikim silama. Kako vi to vidite?
Sa Rusijom imamo tradicionalno prijateljske odnose, istorijski i kulturno duboke veze, sa SAD postoji stalni dijalog, a Evropska unija ostaje strateški cilj. Svet je danas mnogo komplikovaniji nego pre deset ili dvadeset godina. Podeljen je, konfliktniji i manje tolerantan. Ne postoji lak put u diplomatiji. Srbija mora da čuva svoje nacionalne interese, da balansira i da pregovara, i to je proces koji ponekad izgleda napeto spolja, ali je realno trajni zadatak svake odgovorne politike. Važno je da ne dozvolimo da naši odnosi budu unilateralni ili pod pritiscima, već da Srbija uvek bude faktor stabilnosti i partnerstva, a ne zavisnosti.“
"Saradnja sa SNS je stabilna i funkcionalna"
Kako biste ocenili saradnju sa Srpskom naprednom strankom?
Saradnja je stabilna, funkcionalna, zasnovana na zajedničkoj odgovornosti za državu. Naravno da postoje razlike u pogledima, ali to je normalno. Najvažnije je da postoji međusobno uvažavanje i jasna podela odgovornosti, kao i razumevanje i dogovor oko ključnih državnih pitanja. Sa Aleksandrom Vučićem, kao i sa Milošem Vučevićem, imam dobru, otvorenu i ličnu profesionalnu saradnju, a saradnja SNS i SPS po resorima daje konkretne rezultate. Građani najviše cene stabilnost i predvidivost.
Da li ste sa predsednikom Vučićem i predsednikom SNS Milošem Vučevićem razgovarali o izborima i kako ćete eventualno na njih izaći?
Nismo o tome razgovarali. Izbori su legitimno demokratsko sredstvo, ali nisu rešenje sami po sebi. Ljude ne zanima kada su izbori, već kako žive između izbora. Takođe je važno proceniti da li će oni doprineti stabilnosti i smanjenju tenzija u društvu. Ja sam uvek protiv vanrednih izbora. Mi smo imali razne dogovore, imali smo zajedničkog predsedničkog kandidata, ali i samostalne poslaničke liste. Na lokalnim izborima, negde smo na koalicionim listama, negde samostalno. Zavisi kakva je procena, kako se više dobija. Ali je uvek bilo nesporno da se konstituiše vlast zajednički.
"O predsedničkim izborima nismo razgovarali, zavisi od međusobnog dogovora"
Niko ne govori o predsedničkim izborima, iako se na njima menja vlast u našoj zemlji. Da li biste bili predsednički kandidat?
I o predsedničkim izborima nismo razgovarali. Zavisi od međusobnog dogovora, kako nastupamo, zajedno i odvojeno. U svakom slučaju SPS ima svoje organe, procedure i način odlučivanja. Lične ambicije nikada ne smeju biti ispred interesa države i stabilnosti.
Hoće li izbori spustiti tenzije u društvu?
Izbori mogu da budu način da se političke i društvene tenzije spuste, ali samo ako se poštuju demokratska pravila i ako svi učesnici prihvate volju građana. Izbori nisu sami sebi svrha, niti su rešenje ako se unapred osporavaju njihovi rezultati. Suština je da se politički sukobi vraćaju u institucije, a ne da se rešavaju na ulici. Država mora da sačuva red i stabilnost, a policija će raditi svoj posao profesionalno i u skladu sa zakonom, bez obzira na političke procese. Ako postoji spremnost da se politička borba vodi kroz izbore, a ne kroz pritiske i blokade, tada izbori mogu doprineti smirivanju tenzija u društvu. Lično ne verujem da će opozicija i blokaderi ikada prihvatiti poraz na izborima.
U poslednje vreme smo imali seriju paljenja lokala na Vračaru, kao i niz sačekuša. Ko su ljudi koji se ubijaju na ulicama Beograda?
Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi odlučnu borbu protiv svih vidova kriminala, posebno na suzbijanju najtežih krivičnih dela što jasno potvrđuju podaci da je stopa kriminala i ubistava na najnižem nivou u poslednjih 25 godina. Kada je reč o glavnom gradu, dosadašnji rezultati policijskih službenika PU za grad Beograd pokazali su njihovu visoku efikasnost u rasvetljavanju i procesuiranju izvršilaca najtežih krivičnih dela teških ubistava, poput likvidacija. Rasvetljeno je svih osam krivičnih dela teško ubistvo izvršenih u ovoj godini dok se, od ukupno četiri takozvane likvidacije, zajedno sa nadležnim tužilaštvom, još intenzivno radi na rasvetljavanju poslednje, izvršene 22. novembra u Beogradu.
Podsetiću i da je efikasnim operativnim radom naših policajaca u Beogradu sprečena likvidacija crnogorskog državljanina, hapšenjem V. P. (1995) iz Novog Sada, osumnjičenog za pripremanje izvršenja ovog krivičnog dela, *a koji je obuhvaćen i krivičnom prijavom za pokušaj teškog ubistva izvršenog 6. decembra u restoranu „Durmitor“, u Novom Beogradu.*
Što se tiče izvršilaca takozvanih likvidacija ne možemo generalizovati ko su žrtve niti neposredni izvršioci. Ono što je zajedničko za ova krivična dela jeste njihova povezanost sa kriminalnim aktivnostima prvenstveno u vezi sa trgovinom narkotika, dok se najčešće vrbuju kao neposredni izvršioci osobe iz socijalno ugroženih slojeva društva.
Istakao bih takođe i visoku stopu rasvetljenosti slučajeva namerno izazvanih požara u Beogradu, tokom ove godine. Od osam slučajeva na Vračaru, rasvetljeno je šest, kao i više takvih požara koji su se dogodili u Starom gradu, Čukarici, Novom Beogradu i Paliluli. Protiv izvršilaca podnete su nadležnim tužilaštvima krivične prijave za krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
Da li imate saznanja o tome da su se razvili neki novi klanovi ili je i dalje reč o prelivanju dva najveća crnogorska klana u Srbiju?
Broj i struktura organizovanih kriminalnih grupa imaju dinamičan i promenljiv karakter i ne mogu se posmatrati kao presudan parametar za procenu nivoa pretnje od organizovanog kriminala. Razbijanje ili procesuiranje pojedinih OKG ne dovodi nužno do trajnog smanjenja kriminalnog delovanja, s obzirom na to da se kriminalno okruženje kontinuirano obnavlja kroz pojavu novih grupa ili kroz pregrupisavanje postojećih članova. Organizovane kriminalne grupe pokazuju visok stepen prilagodljivosti, menjajući sastav, kontakte, unutrašnju organizaciju i moduse operandi u skladu sa zahtevima kriminalnog tržišta, aktivnostima organa za sprovođenje zakona, zbog čega brojčani pokazatelji ne održavaju uvek realan intezitet i složenost kriminalnog delovanja.
S obzirom na istorijske okolnosti, rodbinske, prijateljske i poznaničke veze, dugogodišnju saradnju u kriminalnim aktivnostima i odsustvo jezičke barijere, veliki broj crnogorskih državljana našao je utočište u Republici Srbiji. Naša zemlja je pogodno tlo i zbog svog geografskog položaja jer je deo centralno-balkanske rute. OKG i kriminalne grupe koje su delovale na teritoriji R Srbije, zarad sticanja profita, blisko su se povezale sa članovima crnogorskih OKG, a neke postale i njihovi ogranci. Saradnja je pre svega uspostavljena na polju krijumčarenja narkotika, jer je to kriminalna aktivnost koja donosi najveću zaradu. Uglavnom je dolazilo do prelivanja dva najveća crnogorska klana i nisu se razvili novi klanovi.
O poziciji Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma najbolje govore izjave šefova Interpola i Evropola koje se u poslednje vreme sve češće čuju, a to je da je Srbija ključan partner u ovoj borbi."
"Srbija često ima dodatne političke uslove na putu ka EU"
Pomenuli smo Crnu Goru i kriminalne klanove. To očigledno ne smeta komšijama u njihovim evropskim integracijama. Kako komentarišete to što su Crnogorci na pragu EU dok mu stojimo u mestu godinama?
Srbija često ima dodatne političke uslove. Mi ne tražimo prečice, već ravnopravan i pošten tretman, radimo ozbiljno i odgovorno, vodimo računa o nacionalnim interesima, stabilnosti i bezbednosti naše zemlje. Nije stvar u brzini, nego u kvalitetu i konkretnim rezultatima. Evropski put Srbije je proces u kojem moramo da sačuvamo sopstveni identitet i ekonomsku stabilnost. Dakle, ne treba upoređivati, već se fokusirati na ono što je najbolje za naš narod i državu.
Neka istraživanja kažu da postoji pad poverenja naših građana u EU. Šta biste vi odgovorili da vas neko pita – da li danas više ili manje verujete u EU, nego recimo pre nekoliko godina?
Mi smo godinama pratili proces proširenja, videli kako se politika EU razvija, ko je u praksi podržavao Srbiju, a ko je zatvarao vrata. Dakle, ne radi se o emocijama nego o činjenicama.
Vidimo da EU često postavlja uslove koji nisu samo tehnički, već i politički, i da tempo proširenja nije onakav kakav bi trebao da bude. Ali, sa druge strane, Srbija mora da nastavi da radi svoj posao, a to su reforme, stabilnost, saradnja sa svim partnerima. U tom smislu, verujem u Evropu jednakih pravila, socijalne pravde i solidarnosti. Ako je to EU, onda Srbija tamo pripada.
Ako Evropska unija traži da Srbija naruši svoje nacionalne interese, onda tu stoji veliki znak pitanja. Predsednik Vučić i državno rukovodstvo će uvek braniti interese Srbije.
"Branko Ružić je bio suspendovan na šest meseci"
Za kraj, kakva je situacija s Brankom Ružićem? Videli smo vas nekoliko puta u istom društvu. Da li je istekla kazna?
Unutarstranačka pitanja rešavamo u skladu sa statutom i odlukama organa SPS-a. On je bio suspendovan na šest meseci. Svako može da iznese svoje mišljenje u procesu donošenja odluka, ali svako mora da poštuje odluke organa i stav stranke. Takvo je pravilo u svim strankama, pa i u SPS.
