Analitičari ocenjuju da treba dići glas, pre svega, da se rat ne širi na područje Evrope
Dodaju da Srbija treba da ostane otvorena za komunikaciju sa svima
Srbija ne treba da se svrstava ni na jednu stranu u ratu na Bliskom istoku jer svako izjašnjavanje može da šteti državnim i nacionalnim interesima, ocenjuju analitičari za "Blic". Bez obzira na to, kako kažu, država i njeni građani osetiće posledice tog rata, pre svega u cenama i snabdevanju energentima.
Rat na Bliskom istoku koji je počeo izraelsko - američkim napadom na Iran, a potom iranskim bombardovanjem država Persijskog zaliva preti da ugrozi i zemlje koje nemaju praktično nikakve veze sa tim sukobom. Zbog toga se i mnoge zapadne države protive tom ratu, pre svih, Španija koja nije dozvolila SAD da koriste američke vojne baze u toj zemlji za operacije protiv Irana. Kao odgovor na tu odluku, američki predsednik Donald Tramp je najavio da će SAD prekinuti svu trgovinu sa Španijom.
Posledice rata će po, svemu sudeći, osetiti i Srbija pogotovo u cenama i nabavci energenata.
Ni na jednu stranu
Zoran Milivojević, diplomata, ocenjuje za "Blic" da Srbija ni na koji način ne učestvuje u sukobima na Bliskom istoku i zbog toga "nema razloga da se svrstava na bilo koju stranu".
Kako kaže, Srbija treba da ostane uzdržana jer ima tri ključna motiva za to:
- Zalažemo se za mir, a ne rat, i tu se slažemo sa Španijom pogotovo što rat na Bliskom istoku prelazi okvire Irana. Štetu oseća i region i ceo svet pošto dolazi do skoka cena energenata, povećava se i bezbednosni rizik, a verovatno će se povećati i broj izbeglica
- Principijelan stav o kršenju međunarodnog prava i u slučaju izraelsko - američkog napada na Iran i u slučaju iranskog bombardovanja država Zaliva. Srbija je vojno neutralna država i nema razloga da je bilo ko proziva ili da ima obaveze da deluje
- Neposredni državni i nacionalni interesi Srbiji nalažu da se ne svrstava u ratu na Bliskom istoku, jer bi štetilo interesima, a i nema razloga da se izjašnjavamo
Milivojević smatra da Srbija treba da ostane "otvorena za komunikaciju sa svim stranama".
- Mi možemo sa svima da razgovaramo i da svakoga pogledamo u oči. Dobri smo i sa Amerikom i Izraelom i Iranom i državama Zaliva - navodi on.
"Posledice se ne mogu izbeći"
Bez obzira na to, kako kaže, osećaće i Srbija posledice rata na Bliskom istoku, pre svega u nabavci i ceni energenata.
- Mi tu delimo sudbinu celog regiona po principu međuzavisnosti i kada je reč o transportu, snabdevanju i ceni energenata. Za sada smo snabdeveni gasom i naftom, ali videćemo kako će se situacija dalje odvijati. Ukoliko se nastavi rat na Bliskom istoku posledice se jednostavno ne mogu izbeći. Pritom tek će se videti posledice na globalnom planu pošto se ovde prepliću interesi svih velikih sila - zaključuje on.
"Treba dići glas da se rat ne širi na Evropu"
I Branka Latinović, bivša ambasadorka pri OEBS-u, smatra da su posledice rata na Bliskom istoku neminovne i izvan tog regiona i to u tri pogleda:
- Snabdevanja energentima
- Vazdušnog saobraćaja
- Turističke sezone na Mediteranu
Kako kaže, kada je reč o energentima, pre svega nafti i tečnom gasu, Evropa je puno zavisna od Bliskog istoka.
- Vidimo da je Katar zaustavio proizvodnju tečnog gasa. Prosto, to su posledice koje slede praktično svima nezavisno od toga da li se svrstavao na nečiju stranu tokom rata. Ali, priroda konflikta je takva da ne može da stanete ni na čiju stranu. I Izrael i Amerika i Iran krše međunarodno pravo. Jedni što su napali, a drugi što vrše vojnu osvetu ili odmazdu - ocenjuje Latinović za "Blic".
Dodaje da, ipak, treba dići glas da se ratna dejstva ne prošire na područje Evrope.
- Iranski dronovi su udarili na Kipar zbog čega Velika Britanija i Francuska premeštaju svoje pomorske i vazdušne snage ka toj mediteranskoj državi. Takođe, Ormuski moreuz mora ostati otvoren kako bi se omogućio slobodni transport energenata. To garantuje i Konvencija o pravima na moru - navodi Latinović.
Novaković: Za Srbiju najbezbednije da sledi stavove EU ako oni postoje
S druge strane, Igor Novaković, direktor istraživanja u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) kaže za "Blic" da je "veoma teško prognozirati kako se postaviti" prema ratu na Bliskom istoku.
- Očigledno je da Srbija ima određene interese povezane s Iranom, a još očiglednije s Izraelom. Za Srbiju je svakako najbezbednije da svoje ishodište traži u stavovima Evropske unije. Naravno, ako oni postoje - navodi Novaković.
Kako kaže, posledice po snabdevanje energentima će "svakako zavisiti od trajanja sukoba i od toga kakav ishod žele, pre svega, Izrael i SAD".
- Ne bih se nimalo iznenadio da, nakon aktivne kampanje od nedelju-dve, ipak dođe do nekih pregovora, čime bi se energetska pitanja delimično normalizovala. Ali kad govorimo o problemima koje donosi rat, postoji jedno pitanje još ozbiljnije od energetike (koje je očigledno), a to je tržište veštačkih đubriva, koje je sada veoma poremećeno. Dugotrajan rat, u kombinaciji s problemima poljoprivrede izazvanim klimatskim promenama, mogao bi da stvori ogromne izazove u sferi bezbednosti hrane - zaključuje Novaković.
