Prva zvanična ceremonija primopredaje titule Evropske prestonice kulture održana je sinoć na mestu od izuzetne simboličke važnosti - u prvoj Evropskoj prestonici kulture, Atini. Nosioci titule kulturnih prestonica tokom 2022. godine, Eš (Luksemburg), Kaunas (Litvanija) i Novi Sad predali su u glavnom gradu Grčke priznanje prestonicama kulture za 2023. godinu, Temišvaru (Rumunija), Vespremu (Mađarska) i domaćinu - Elefsini (Grčka).
Događaj visokog profila održan je u Akropoljskom muzeju u Atini a titula kulturne prestonice, simbolički otelovljena u umetničkoj skulpturi, predata je prestonicama za 2023. godinu, dok je ova ceremonija bila idealna prilika da se u prvi plan istaknu ideja i smisao Evropske prestonice kulture, kao jedinstvenog projekta koji slavi složnost različitih evropskih kulturnih obrazaca. Misija Evropske prestonice kulture je da komunikacijom različitih kultura ujedini ljude, gradove i zemlje i doprinese održivom jačanju evropske ideje.
Upravo je u Atini, daleke 1985. godine, glumica i nekadašnja grčka ministarka kulture Melina Merkuri, zajedno sa francuskim ministrom kulture Džekom Langom, pokrenula ovo evropsko priznanje koje za osnovni cilj ima stavljanje kulture u sam centar društvenog razvoja i posmatranje kulture kao ključa za privredni razvoj društva utemeljenog na znanju, inovativnosti i kreativnosti.
Suština projekta EPK su saradnja i umrežavanje, koji ne dolaze do izražaja samo u toku godine titule, već ostaju kao jedan od trajnih legata projekta. U slavu bogatstva i različitosti evropskih kultura, Eš, Kaunas i Novi Sad, kao svoj legat velikoj ideji evropskih kulturnih prestonica, ostavljaju upravo zajedničku ceremoniju primopredaje titule, koja će od 2023. godine biti redovno održavana u Atini početkom svake godine.
- Evropske prestonice kulture predstavljaju sve ono zbog čega je evropski kontinent cenjen, i to prevazilazi kulturno bogatstvo: naše zajedničke vrednosti slobode, mira, pravde i ljudskih prava. Kultura je Evropa i Evropa smo svi mi - šest gradova koji učestvuju večeras na ceremoniji primopredaje, kao i sve prošle i buduće Evropske prestonice kulture - izjavio je na ceremoniji Margaritis Šinas, potpredsednik Evropske komisije.
Simbol Evrope
Primopredaja je simbolički predstavljena kroz skulpturu luksemburške vajarke i dizajnerke stakla, Paskal Seil. Skulptura predstavlja Evropu i inspirisana je čuvenim grčkim mitom – otmicom kćerke feničanskog kralja Agenora, po kojoj je naš kontinent dobio ime. Umetničko delo izrađeno je od različitih slojeva stakla, od kojih svaki predstavlja jednu evropsku državu, dok u njoj dominiraju boje Evropske unije, plava i žuta.
Međugranična saradnja kao smisao projekta Evropske prestonice kulture
Kultura je osnovno pravo svakog građanina koje se proslavlja u svim Evropskim prestonicama kulture. Kulturne prestonice među sobom grade nove mostove, a u tome im se pridružuje stotine umetnika, ustanova kulture, volontera i samih građana, koji učestvuju u izgradnji nove kulturne istorije, postavljajući temelje za zajedničku budućnost.
Suština projekta su saradnja i umrežavanje, kao trajni legati. Tokom 2022. godine, kulturne prestonice sarađivale su kroz niz projekata, a saradnja sa ostalim prestonicama kulture biće jedan od najvećih legata koji ostaje Novom Sadu kao zaostavština godine titule.
Nemanja Milenković, direktor projekta "Novi Sad - Evropska prestonica kulture", istakao je da je sama činjenica da su se tri evropska grada povezala kroz titulu EPK u 2022. godini - presedan.
- Tri različita i autentična grada, toliko udaljena jedan od drugog, uspeli su da na zajedničkim evropskim vrednostima uspešno realizuju najznačajniji projekat u Evropi u oblasti kulture. To je uvek podvig za svaki grad koji dobije titulu, ali u vremenu korone i novih izazova sa kojima se svi susrećemo, ovo povezivanje gradova koji su različiti, a jedinstveni u svojoj želji da zajednički dele evropski identitet, ravno je čudu. Utoliko je ovo možda i jedan od najvećih legata koje Eš, Kaunas i Novi Sad ostavljaju svim budućim Evropskim prestonicama kulture - ocenio je Milenković.
