Srđanov automobil pronađen je 22. decembra, a njegovo telo 14. januara, oko kilometar dalje od auta
Porodica i dalje čeka toksikološke nalaze
"Našli su ga na rođendan. Prešao je 520 kilometara, a da nikome nije rekao ni reč. Ne verujem da je digao ruku na sebe, srce mi kaže da ga je neko ucenjivao", kaže Saša Nedeljković dok čeka rezultate obdukcije svog brata Srđana.
Srđan Nedeljković je, podsetimo, nestao 10.decembra 2025.godine.
Njegov brat Saša, koji radi u Rusiji, doputovao je u Srbiju nakon tragedije i kaže da porodica ne veruje da je u pitanju samoubistvo.
Srđan je radio u vojnoj firmi i bio je mašinski tehničar.
- Nas je sudbina gazila godinama. Od 2018. do danas, ja sam sahranio pola svoje porodice. U julu 2024. ostali smo bez majke. To nas je dotuklo. Srđan je počeo malo više da izlazi, mislili smo - mlad je, mora negde da izbaci tu tugu, da proživi malo. Niko nije slutio da se iza tog osmeha krije nešto što će ga odvesti u 520 kilometara dug put bez povratka - priča Saša dok mu glas podrhtava.
Pre nego što je pronađen mrtav, Srđan se automobilom kretao kroz više gradova. Njegova kartica je registrovana u Čačku, Raški, Valjevu i Topoli, ali se nikome nije javljao na telefon.
- Pazite, on nikada nije imao takve ispade. Nikada nije odlazio, a da se ne javi. A sada? Isključi telefon na rođendan, sedne u auto i vozi se sporednim putevima, kao da beži od nekoga, kao da ga neko prati. Na satu automobila stoji 520 kilometara. To je 520 kilometara agonije koju je on prošao sam. Ili možda nije bio sam?" - pita se brat.
"Istraga je bila traljava, dečak ga je našao slučajno"
Automobil je pronađen 22. decembra, a telo 14. januara, oko kilometar dalje.
- Pitali su me da preuzmem telo, rekli su: "Samoubistvo je". Rekao sam - ne može! Ne bez dokaza, ne bez obdukcije! Kako ga nisu videli 20 dana ako su išli od kuće do kuće? Našao ga je dečak koji je šetao lovačko kuče. Pas je nanjušio nešto što policija nije mogla ili nije htela. To je ono što me razdire - kaže Saša.
Sumnju u zvaničnu verziju unosi žena koja je Srđana videla poslednji put.
- Pronašao sam tu gospođu. Kaže da je dugo sedeo u kolima i – telefonirao. Ali njegov telefon je sve vreme bio ugašen! Pa s kim je pričao? Koga je molio za pomoć ili kome se pravdao? Ja verujem da je bio ucenjen, da ga je neko zastrašivao. Srđan je bio suviše dobar, suviše čist za ovaj prljavi svet - zaključuje neutešni brat.
Dok se čekaju toksikološki nalazi iz Kragujevca, porodica Nedeljković stoji u mestu. Za njih je vreme stalo onog trenutka kada je Srđan ugasio telefon. Saša poručuje samo jedno - neće odustati dok ne sazna šta se desilo u tih poslednjih nekoliko dana života njegovog brata, jer "istina je jedino što mu duguje pre nego što ga zauvek isprati".
