Petar Mitrović (25) bio je duša Malog Orašja, mladić koji je u selo vratio omladinu, fudbal i folklor. Njegovu mladost i mirno veče 4. maja kod spomenika u Ravnom Gaju surovo su prekinuli rafali iz automatske puške. Teško ranjen i u opštem haosu, Petar je smogao snage da pozove oca: "Tata, pobi nas čovek na Ravnom Gaju! Brže!". U trci sa smrću, braća su ga vozila ka bolnici 180 kilometara na sat, dok ih je on u agoniji molio da stanu jer više nije mogao da izdrži nesnosne bolove.
Tri godine od nezapamćenog masakra u Malom Orašju i Duboni u kojem je ubijeno devetoro mladih ljudi dok je više njih teško povređeno, za "Blic" je otvorila dušu Biljana Mitrović, majka stradalog Petra Mitrovića.
- Sa 25 godina je mnogo želeo. Baš je imao mnogo želja i sve je planirao da ispuni, ali nije uspeo sve. Vozio je viljuškar, ali je imao dosta poslova. Imao je pčele, ovce, bio je mnogo vezan za terijere, svog mačora Pašu. Mačak je uginuo u tih godinu dana kada je Peca preminuo - kaže majka.
Kako kaže, i dalje se pita kako je njen Peca, kako ga zove porodica, stizao sve.
- Bio je fudbaler, pokrenuo je sam fudbalski klub u Malom Orašju, pokrenuo je Kulturno umetničko društvo, folklor Malo Orašje i bio je njegov predsednik. Deca su ga obožavala, bila su jako zadovoljna sa njim. Voleo je malu decu, ali i odrasle. Na njegovom licu je uvek bio osmeh. Zubi nikada nisu bili sakriveni. Imao je lepe zube, oči najlepše na svetu, braon zelene.Uvek je govorio biće sve okej, samo se smej - priseća se svog sina ova majka.
U beogradskoj bolnici za Petra je počela nadljudska bitka koja je trajala punih 50 dana. Svestan da gubi bitku, uputio je majci poslednje reči: "Ne mogu majka, više", i preminuo 23. juna.
Petar više nije tu, ali njegovi snovi jesu.
- Drugar je preuzeo folklor, mlađi sin je trčao do manastira Tumane gde je Peca želeo da ide peške, da skupi novac za povređene u masakru. Na Ostrog smo otišli, ali bez njega. Za to mi je trebalo mnogo vremena i snage da ispunim to obećanje, jer nisam mogla bez njega tamo da odem. Dugo je trajalo da odem, a to veče kad smo išli, sam ga sanjala u prevozu, ipak je bio sa mnom.. - priča ožalošćena majka.
Petar se lavovski borio 50 dana za život
Ona se prisetila i Petrove borbe za život koja je trajala 50 dana.
- Ja sam bila sa njim po 3,4 sata. Hvala doktorima koji su mi dozvolili tako nešto. Kada sam prvi put otišla kod njega, on je bio intubiran i slabo je govorio. On je mene pitao: "Ko je to bio?". Po nekoj priči sam pretpostavila da je to neki dečko koji je vozio ludački žuti motor po Duboni i ovde po selu i to sam jedino mogla da kažem, jer tog dečka niko ne zna. Pitao je zašto je to uradio, rekla sam zato što je nenormalan. On mi nije dozvolio da vidim njegove rane, bio je užasno ranjen - kaže ona.
Sa očima punih suza, ona je opisala njen poslednji susret sa sinom.
- Zadnjeg dana je zatvorio oči, nije želeo da me gleda. Znao je da nije dobro. Imali smo komunikaciju očima, nisu bile potrebne reči. Tog zadnjeg dana je zatvorio oči, ja sam ga pitala hoćeš li da spavaš, on je rekao neću. Pitala sam da stojim tu da te držim za ruku, kaže drži me za ruku. Pa što ne otvoriš oči, što ne gledaš majku, ne mogu majka više. I to su bile poslednje reči koje je on meni rekao... Mislili smo da će biti dobro, jer on se sam okretao, bio je dobro do toga - kaže ona.
Celu potresnu ispovest majke Petra Mitrovića i ko je bio ubijeni mladić pogledajte u našem videu.
Povodom treće godišnjice ubistva u Malom Orašju za "Blic" je govorila i majka Marka Mitrovića, a njenu ispovest pročitajte ovde.
