Šta raditi sa plikom - bušiti ga ili ne: Uputstva dermatologa za bezbedno tretiranje u zavisnosti od vrste i načina nastanka

Plikovi su prirodna odbrambena barijera kože čija je primarna funkcija zaštita oštećenog tkiva od infekcija. Tečnost koja se nakuplja ispod površinskog sloja omogućava sterilno okruženje za regeneraciju ćelija i smanjuje pritisak na ranu. Iako izazivaju nelagodu, njihovo prerano pucanje otvara put bakterijama i usporava proces zarastanja.

Pravilno tretiranje zavisi isključivo od uzroka nastanka i lokalizacije same promene na koži. Izbor između strpljivog čekanja i drenaže (bušenja) često povlači tanku liniju između brzog oporavka i opasne infekcije.

Da li je bezbedno bušiti plik

U većini slučajeva treba da se izbegava bušenje plika. Ovo je obično bezbedniji izbor jer tečnost unutra pomaže da se ubrza proces zarastanja, a kod svake otvorene rane, uključujući namerno probušen ili slučajno puknut plik, stvara se rizik od infekcije.

Međutim, u zavisnosti od vrste plika, ako se uradi bezbedno, može, ponekad i treba da se drenira.

Evo šta treba znati o bušenju ili nebušenju određenih vrsta plikova:

Plikovi od trenja

Plikovi od trenja nastaju kada se nešto više puta trlja o kožu, često na rukama i stopalima. Najčešće se pojavljuju zbog loše obuće ili produžene upotrebe baštenskog alata poput lopata ili grabulja. Generalno, oni ne bi trebalo da se buše i treba da se ostave da zarastu sami.

- Preporučujem pacijentima da ostave svoje plikove na miru, ali ako izazivaju nelagodnost ili mislite da bi mogli sami da se otvore, možete ih bezbedno sami probušiti kako biste sprečili infekciju - kaže dr Rozalin Džordž, dermatolog u privatnoj praksi u Vilmingtonu, u Severnoj Karolini.

Ako se ne diraju, plikovi od trenja bi trebalo da nestanu za nekoliko dana, a ukoliko se ponovo na primer, nosi isti par cipela, to može da produži vreme potrebno da plik zaraste.

Krvavi plikovi

Krvavi plikovi su kao srodnici plikova od trenja, uzrokovanim mnogim istim aktivnostima koje mogu da oštete kožu. Ali, umesto seruma - bistre tečnosti sadržane u plikovima od trenja, oni su ispunjeni krvlju.

Pune se krvlju jer je iritacija obično jača i uzrokuje oštećenje malih, obližnjih krvnih sudova. Kao i kod plikova od trenja, u većini slučajeva krvavi plikovi treba da se ostave neprobušeni.

- Ako imate veliki ili bolan krvavi plik za koji sumnjate da postoji rizik da sam pukne, posetite dermatologa umesto da ga sami bušite - kaže dr Mohiba Taren, dermatolog za Everyday Health.

Krvavim plikovima obično treba oko nedelju dana da zarastu sami, u zavisnosti od toga koliko je jako koža bila uštinuta. Normalno je da krvavi plik postane crven, crn ili ljubičast.

Ali, ako krvavi plik postane beo, žut ili zelen, što je znak da puni gnojem, ili ako koža oko plika počne da crveni ili otiče, treba da se potraži medicinska pomoć. To mogu da budu znaci infekcije.

Plikovi od opekotina

Plikovi od opekotina mogu da se pojave nakon što koža doživi temperaturni ekstrem, poput tipične opekotine ili opekotine od sunca. Na suprotnom kraju spektra, plik takođe može da se formira nakon što se telo zagreje posle promrzlina. I jedno i drugo ukazuje na zadobijenu opekotinu drugog stepena.

Ne bi trebalo da se buši plik od opekotine jer su oni veoma skloni infekcijama. Manjem je obično potrebno oko tri nedelje da zaraste kada se ostavi na miru.

- Ako se nanese gel na bazi vazelina, nakon nežnog pranja sapunom i vodom i sušenja, plik će verovatno brže zarasti - kaže dr Grečen Friling, dermatopatolog.

Ako koža postane crna, bela ili crvena sa kožastim izgledom, verovatno je reč o opekotini trećeg stepena i trebalo bi da se potraži pomoć lekara.

Groznice ili herpes na usni

Ako postoji groznica, poznata i kao hladni čir ili herpes simpleks tip 1 (HSV-1), ne bi trebalo da se dodiruje rukama. HSV-1 je veoma čest i inficira oko 67 procenata ljudi na globalnom nivou mlađih od 50 godina.

Neprobušeni herpesi obično traju jednu do tri nedelje, kada se lekovi primene u ranoj fazi, mogu da prođu i ranije. Ne bi trebalo da se buše jer su veoma zarazni. Otvorene rane mogu lako da zaraze druge ljudi ili druge delove tela.

Kako bezbedno probušiti plik ako se mora

Ako je plik od trenja na bolnom mestu ili postoji rizik da sam pukne, evo kako da se bezbedno drenira uz izbegavanje infekcije.

1. Dezinfekcija ruku i površine: Pre početka procesa neophodno je temeljno pranje ruku i čišćenje površine plika sapunom i toplom vodom. Nakon toga, područje se briše medicinskim alkoholom i ostavlja da se potpuno osuši.
2. Priprema instrumenta: Igla se dezinfikuje potapanjem u alkohol u trajanju od najmanje 20 sekundi.
3. Drenaža: Plik se probada na najnižoj tački kako bi se omogućilo prirodno oticanje tečnosti uz pomoć sile zemljine teže. Ključno je ostaviti kožu koja prekriva plik netaknutom, jer ona služi kao prirodna barijera protiv bakterija.
4. Završna nega i zaštita: Nakon pražnjenja, područje se ponovo čisti sapunom i vodom, a zatim se nanosi tanak sloj zaštitne masti, poput vazelina. Preporučuje se izbegavanje složenih antibiotskih masti bez saveta lekara. Na kraju se postavlja vodootporni zavoj ili hidrokoloidni flaster koji obezbeđuje sterilne uslove za dalji oporavak.

Šta se dešava sa plikom kada se ne probuši

Ako se ostavi na miru, telo apsorbuje tečnost i zaceli kožu ispod, što traje oko 7 do 10 dana.

- Ako ostavite kožu netaknutom, ona će delovati kao sopstveni zavoj. Takođe, možete pokriti plik zavojem ili flasterom, koji može pružiti tapacirung na mestima velikog trenja - kaže dr Džordž.

Za zaštitu plika na mestima visokog trenja koristi se deblji flaster prema sledećem postupku:

• Priprema oblika: Iseca se komad flastera veći od same promene, a zatim se u sredini napravi otvor veličine plika.
• Postavljanje: Flaster se fiksira tako da otvor okružuje plik, čime se pritisak prebacuje na okolno zdravo tkivo.
• Završna zaštita: Preko postavljenog okvira i samog plika nanosi se standardni zavoj ili flaster radi potpune izolacije.

Kada posetiti lekara zbog plika

Obično plik ne zahteva posetu lekaru, ali postoje izuzeci. Ako se plik ne popravlja u roku od nekoliko dana, trebalo bi da ga pogleda lekar.

Ako je postao naročito veliki ili bolan, trebalo bi da se potraži medicinska pomoć, gde lekar može da ga drenira.

Lekarska konsultacija je obavezna u slučajevima kada uzrok nastanka plika nije poznat ili kada se uz promenu na koži jave sistemski simptomi poput povišene temperature i mučnine.

- Ako mislite da se vaš plik inficirao, takođe bi trebalo da potražite medicinsku pomoć čim budete u mogućnosti - preporučuje dr Kojl Konoli, dermatolog.

Bez pravilnog lečenja, inficirani plik može da dovede do infekcije kože ili krvi. Indikacije da se plik inficirao su:

• Bol ili toplota na pliku ili oko njega
• Crvenilo na pliku ili oko tog područja
• Oticanje plika
• Gnoj koji ispunjava plik ili curi iz njega
• Simptomi slični groznici