Volonteri OTIS-a učestvuju u raznim akcijama kao što su potraga za nestalim osobama i spasavanje prilikom nesreća
Svi članovi dele ljubav prema humanosti i pomaganju, što ih motiviše da se posvete ovakvim aktivnostima
Dok njihove kolege odmaraju nakon posla ili piju kafu, oni oblače uniforme i kreću tamo gde se drugi plaše i da provire. Oni su inženjeri, medicinari, veterinari...ali kada telefon zazvoni, postaju jedna porodica – OTIS (Organizacija za traganje i spasavanje). Već godinama, ovi hrabri ljudi, uzrasta od 18 do 50 godina, potpuno besplatno ulaze pod ruševine i gaze neprohodne terene kako bi pomogli ljudima. Ovime, dokazuju da humanost i dalje postoji među nama, ali i da pravi heroji ne znaju za strah.
Predsednik OTIS-a dr Dragan Bjelić, objašnjava za "Blic" da je OTIS nacionalna spasilačka organizacija koja je nastala u februaru 2023. godine po povratku njihovih članova iz Turske koji su proveli 7 dana u toj državi, na spasilačkoj akciji, nakon što ju je zahvatio veliki zemljotres. Kako navodi, tri godine kasnije organizacija broji preko 100 članova u Subotici, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu.
- Naš najmlađi volonter ima 18 godina, dok najstariji oko 50. Šarenolika je lepeza kako godina, tako i struke kojom se bave. Nisu samo medicinari, ima sportista, inženjera, studenata. Volonter OTIS može da bude svako, ali da pre svega ima ljubav za pomaganjem. To je nešto što treba da bude primarni motiv. Imamo tehničke kriterijume koje treba da se ispune, ali najvažnije je da čovek ima želju i volju da pomogne - navodi naš sagovornik.
Kako dodaje, OTIS je učestvovao u akcijama: spasilačka akcija u Turskoj, spasilačka akcija nakon urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad, pretražne akcije, među kojima i za devojčicom što je nestala u Ubu.
- Ono što će ostati u pamćenju jeste spasen ljudski život, to je nešto što nema cenu. Poslednja scena koja će mi ostati urezana u pamćenju za ceo život jeste pronalazak male Dunje u Ubu i njen transport do bolnice u Valjevu gde je ona bila u mom naručju - ističe on.
Luka Niković (20), Petrovaradin
student druge godine Tehnološkog fakulteta
Uvek sam želeo da pomognem drugima i prošle godine se otvorila prilika da se prijavim za Organizaciju i to sam uradio.
U početku sam bio skeptičan ali vremenom se pokazalo da OTIS čine ljudi koji su jedna velika porodica, koji će biti uvek tu jedni za druge. Nekako je u našoj prirodi da budemo tu i pomognemo ljudima u njihovim najtežim trenucima.
Nikolas Vuković (28), Subotica
organizator sportskih manifestacija i trener u teretani
To je bio dečački san i bilo je pitanje trenutka kada će se taj san pretvoriti u realnost. Bilo je pitanje trenutka kada ću aplicirati za jednu ovakvu organizaciju i priključiti se istoj i prošle godine je došao taj trenutak. Video sam na instagramu da traže nove volontere, prijavio sam se i evo tu sam. Još kad sam bio mali, u nekim filmovima, u spotovima sam video kako treba pomoći onima odakle svi beže i za mene su ti ljudi bili pravi heroji - da li to bili vatrogasci, hitna pomoć, oni uglavnom prvi stižu i pomažu njima. Shodno tome da me život nije naveo na takav put da se bavim time, odlučio sam da volonterski budem deo i da taj osećaj proživim makar na kratko. Jako mi je drago što sam dobio šansu da doživim osećaj da ja nekom budem heroj.
Nemanja Anđelković (24) Beograd
student i softverski inženjer
Od kada sam bio dete, odnosno od poplava 2014. godine kada sam čuo za poziv volonterizam sam želeo da pomognem drugim osobama. Jer, ako ti ne pomogneš nema ko drugi. Mojim bližnjima nije baš svejedno jer neke situacije mogu biti opasne, ali imam podršku jer je to pre svega jedan human čin. Na poslu su veoma zanimljive reakcije, jer ovo što mi radimo nije svakodnevni poziv i sa velikim oduševljenjem reaguju i podržavaju. Veliki je kontrast posao koji svakodnevno radim i volonterizam, ali kroz svakodnevni trening to može da se pregura jako lako.
Ana Opačić (29), Novi Sad
doktor veterinarske medicine
Za OTIS sam čula od svog druga, kuma, i to me je zainteresovalo da se priključim ovom timu. Veterina jeste deo medicine samo različita vrsta, a u OTIS postoje spasilački psi koji su me isto zainteresovali da se prijavim i u budućnosti bih volela da se bavim spasilačkim psima. Humanitarni rad me je privukao, mi u organizaciji radimo bez da očekujemo nešto za uzvrat i ta humanost nadvladava sve ostalo.
