"MAMA, ZAŠTO SAM SE SAMO JA POVREDILA" Ema (17) poginula kada je njen brat od strica pijan i bez dozvole kolima sleteo u jarak: "Moje mrtvo dete nije moglo da dobije pravdu"

"Mama, zašto sam se samo ja povredila?!", ovo mi je Ema rekla pre nego što je izgubila borbu za život. Odzvanja mi ta rečenica u glavi godinu i po dana! Roditelju koji sahrani svoje dete još veći je udarac kada shvati da život njegovog čeda nema nikakvu vrednost! Planirale smo njeno punoletstvo, ali sam morala da joj nosim balone na grob!"

Ovim rečima počela je svoju ispovest za "Blic" Ljiljana Vojinović, majka Emilije Petković (17) koja je preminula 7 dana nakon saobraćajne nesreće koja se dogodila u Lazarevcu u noći između 31. oktobra i 1. novembra 2024. godine.

Mladić koji je upravljao vozilom, nije nikada priveden, a osuđen je na obaveznu meru pojačanog starateljskog nadzora.

Emilija Petković, zadobila je teške telesne povrede, od kojih je 7 dana kasnije preminula, u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila nedaleko od kuće njenog oca.

Stradala devojka, u trenutku nesreće, nalazila se sa dečkom na zadnjem sedištu automobila. Vozilom je upravljao njen, tada maloletni, brat od strica, a pored njega je sedeo njegov brat blizanac.

"Ema je bila srednjoškolka"

- Ema je bila učenica srednje ekonomske skole, završna godina. Volela je društvo, muziku, maštala je o putovanjima... Bila je jako vezana za brata Iliju i pomagala je u njegovom odgajanju, obzirom da je on dete sa posebnim potrebama. Moja Ema je bila puna empatije, posebno za stare ljude - tužno je za "Blic" govorila Ljiljana.

Ljiljana je ispričala i da je poslednjih dana svog života Ema neprestano govorila o svom punoletstvu koje je trebalo da bude prvi veliki događaj u njenom životu, a razmišljala je i o maturi koja je odmah nakon toga trebala da usledi.

- Radovala se svom punoletstvu, njenom prvom važnom danu. Najveći njen strah je bio da joj tata ne ostane sam, obzirom da samo nju ima. Često je umela da kaže da će ga povesti sa sobom kada se bude udala, ali zbog tuđe bahatosti nije to doživela. Ona i ja smo imale prijateljski odnos, veoma blizak. Bile smo kao najbolje drugarice. Nisam uspela da ostvarim njene želje jer mi je oduzeta iz ruku - priča Ljiljana za "Blic".

Ona je ispričala i da je Emilija bila vrlo voljena u društvu, a da ju je krasio "zarazan smeh".

- Imala je jako zarazan smeh, njeno društvo govori da im još uvek odzvanja taj smeh… Kažu da se ne može zaboraviti. Ema je bila jako pobožna, svakog vikenda je odlazila u neku novu crkvu i li manastir, kupovala je ikone i iskreno verovala u Boga - kazala je Ljiljana.

7 dana borbe za život

U saobraćajnoj nesreći Emilija Petković zadobila je teške povrede kičme, zbog koje je je stavljena u indukovanu komu, otkrila je njena majka u razgovoru za "Blic".

- Ema je primljena u bolnicu u teškom opštem stanju. Imala je povredu kičme, 4. i 5. pršljena usled čega je nastupila potpuna kvadriplegija. Stavljena je u veštačku komu, kako bi lekari mogli da je održe u životu do operacije. Operisana je 4.11 i ja sam se ponadala da će se oporaviti. Posle operacije, probudili su je iz kome - kroz suze nam je govorila majka stradale tinejdžerke.

Međutim, iako je bila svesna, stanje tinejdžerke se pogoršavalo, a ona je bila životno ugrožena.

- Zbog otežanog disanja, 7.novembra rađena joj je bronhoskopija i reintubacija, a lekari su tu intervenciju smatrali uspešnom. Međutim, ona je dobila poremećaj srčanog ritma zbog kojeg je dobijala adrenalinske injekcije. 8. novembra ujutro, oko 5.10 sati, stanje je krenulo dodatno da se pogoršava, moja ćerka je dobila temperaturu 43... u 8.08 Ema je izgubila svoju borbu za život - kroz plač se prisećala majka za "Blic".

Pričala sa majkom dva dana pre smrti

Prema Ljiljaninim tvrdnjama, na obdukcionom nalazu tinejdžerke pisalo je da je preminula od posledica povrede kičme.

- Nakon operacije pustili su me da je obiđem. Poslednji put sam je videla 6. novembra, tada smo i razgovarale. Ema je tog dana imala samo masku kiseonik, delovalo je kao da će se oporaviti i nastavi da živi život koji je toliko volela. Tada smo pričale i o nesreći, otkrila mi je zbog čega je sela u auto sa bratom, koji nije ni imao vozačku dozvolu. Tada mi je rekla nešto što me proganja, rečenicu koja odzvanja u mojoj glavi i čini se da nikada neće prestati: "Mama, zašto sam se samo ja povredila? Zbog čega me ovoliko boli?"... Boli, kada god udahnem i setim se te rečenice sve me boli - jecajući je govorila Ljiljana.

Ona je za "Blic" otkrila i da joj je ćerka u tom razgovoru ispričala da su ona sa svojim dečkom, njegovim kolima, došla do kuće u kojoj žive blizanci. Tada je, dečko koji je upravljao vozilom, rekao da sednu u kola kako bi im pustio muziku koju je narezao.

- Rekla mi je da je odjednom upalio auto i krenuo da vozi jako brzo. Nedugo zatim, sleteli su u jarak - otkriva Ljiljana.

Vozač bio problematičan tinejdžer

Ljiljana Vojinović tvrdi za "Blic" da su vozač koji je bio pod dejstvom alkohola i njegov brat blizanac bili problematični i kao mlađi. S tim da dele isti ulaz u kuću sa Emilijinim ocem, teško im je palo to što se samo par dana posle Emilijine sahrane iz njihove kuće čula muzika.

- Brat koji je vozio bio je pod dejstvom alkohola, to je policija utvrdila. U trenutku kada je izazvao nesreću u kojoj je moje dete poginulo, utvrđeno je da je vozio neprilagođenom brzinom i to bez vozačke dozvole. Ni on ni njegov blizanac nisu završili srednju školu, ispisali su se pre nesreće, ali kada je pokrenut postupak protiv jednog od njih, brže bolje su otišli na KiM gde su upisali srednju školu, kako bi osumnjičeni mogao da kaže sudiji da ide u školu - tvrdi majka stradale Emilije.

Ona je istakla i da je po zakonu maloletniku bila zaprećena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina, ali da tužilac VJT nije tražio jaču kaznu u odnosu na onu koju je predložio Centar za socijalni rad - 2 godine pojačanog nadzora koliko je maloletnik i dobio.

"Njegova majka me terala da ga zovem"

Ljiljana tvrdi da je njenu patnju svakog dana dodatno pojačavala porodica maloletnika koji je pijan upravljao vozilom u kojem je bila Emilija.

- Par dana posle Emine sahrane, blizanci su počeli da izlaze, da se opijaju, prave i idu na žurke. Mene je to povređivalo, ali nisam imala pravo da reagujem. Onda je usledio poziv njihove majke. Tražila je od mene da kao strina, okrenem dečaka koji je vozio kola i kažem da on ništa nije kriv: "Ljiljo, zovi ga i kaži mu. Pa i ja mu svaki dan to govorim, šta je on dete kriv, to je bila Emilijina sudbina. Umrla bi i da nije bila u tim kolima..." To me je užasavalo, nisam želela da ga zovem. Svako od nas voli svoje dete najviše, ali ako dete pogreši, posebno ako ubije nekoga, sa njim treba da se razgovara. Treba da mu se ukaže na problem i posledice - rekla je za "Blic" neutešna majka.

Borba za pravdu

Ljiljana je istakla i da je vrlo nezadovoljna presudom koja ja izrečena maloletniku.

- Žalila sam se svim institucijama, pisala sam i ministarstvu kako bi u zakonskom roku mogla da se uloži žalba, ali to nije urodilo plodom. Odgovora nije bilo, presuda je pravosnažna, a moje mrtvo dete nije moglo da dobije čak ni pravdu - istakla je Liljana za "Blic".