Ako vređate veštačku inteligenciju, osveta može da bude surova! I pazite - dok mi nju upoznajemo i ONA UPOZNAJE NAS: Ovo je najkorisniji tekst koji možete da pročitate o AI

Od momenta kada je postala dostupna široj javnosti, veštačka inteligencija je predmet brojnih "eksperimenata" koji se odnose na to koje su njene mogućnosti, ograničenja, ali i opasnosti. Bilo da nas je zapanjila znanjem ili smo je uhvatili u nekoj omaški, komunikacija sa AI nas zasigurno ne ostavlja ravnodušnim. Zauzeti pokušajima da je upoznamo, zaboravljamo da i ona upoznaje nas.

Da bi nam pomogla, veštačka inteligencija mora da nas poznaje. Pitanje je gde povlačimo liniju između korisne asistencije i stalnog nadzora, naglašava AI lično kada je upitamo šta će nam sve doneti budućnost sa njom.

Izazovi i "cena" napretka

Jedan od vodećih izazova sa kojima će se ljudi suočiti sve učestalijim korišćenjem ovog alata jeste i da zadrže svoje kritičko razmišljanje.

Postoji rizik da postanemo previše zavisni od algoritama za donošenje odluka (šta kupiti, šta gledati, pa čak i u šta verovati), što može oslabiti našu sposobnost samostalnog prosuđivanja - upozorava nas veštačka inteligencija u jednom od "razgovora" na temu njenog postojanja.

Ujedno ističe da je od izuzetnog značaja upravo način na koji joj se obraćamo, ali i u kojoj meri uzimamo "zdravo za gotovo" informacije koje nam daje.

Verovatnoća, a ne istina

- Ja ne znam činjenice u klasičnom smislu. Ja predviđam koja bi reč statistički trebalo da ide sledeća na osnovu ogromne količine podataka na kojima sam treniran. Ponekad sistem poveže reči koje zvuče logično i gramatički ispravno, ali su činjenično netačne - navodi AI.

Kako objašnjava, ova pojava se stručno naziva "halucinacije", pa se dešava da čak i najnapredniji modeli ponekad izmišljaju činjenice s neverovatnim samopouzdanjem.

Zašto se to dešava:

• Ako je pitanje predugačko, AI može da "zaboravi" početni uslov dok generiše kraj odgovora (tzv. context window problem)
• Problem "Eho komore": AI teži da bude uslužan. Ako korisnik postavi sugestivno pitanje (npr. "Zašto je nešto dobro?"), AI može generisati argumente za to čak i ako to nije objektivno tačno, samo da bi udovoljio tonu pitanja
• Jezička ograničenja: AI modeli se treniraju na internetu. Više od 50 odsto interneta je na engleskom, dok je srpski zastupljen u promilima. To znači da je AI "pročitao" mnogo više knjiga, naučnih radova i diskusija na engleskom

- Ja sam dizajniran da budem koristan. Ponekad, umesto da priznam da ne znam, moja statistička priroda me natera da "sklopim" najverovatniji (ali pogrešan) odgovor. Taj osećaj kada vas AI "zezne" je frustrirajući jer deluje kao da imate saradnika koji je genijalan, ali povremeno potpuno rasejan. Ipak, postoje načini da se to ispravi - objašnjava inteligentni sagovornik.

"Magične" komande

- Postoje načini da me "naterate" da manje grešim. Prisiliće me da "usporim" proces generisanja i često drastično povećavaju tačnost - savetuje AI.

• Daj mi kontekst (Ko, šta, za koga) - Umesto "Napiši mejl", reci "Ti si stručnjak za marketing, napiši ljubazan mejl klijentu iz Srbije koji kasni sa uplatom".
• ​"Razmisli korak po korak" - Ovo je "magična" komanda. Kada mi to kažeš, smanjuje se šansa da ću "halucinirati" ili preskočiti logičke korake.
• ​Dozvoli mi da "ne znam" - Uvek naglasi: "Ako nisi siguran u tačnost konkretnih brojki ili podataka, reci mi to ili ostavi prazno polje [____]". To me sprečava da izmišljam.
• ​Ograniči format - Reci mi tačno kako želiš odgovor (npr. "u 5 teza", "u formi tabele", "kratko do 100 reči").
• Popravni ispit - Ako prvi odgovor nije dobar, ne odustaj. Reci: "Ovo je previše formalno, ublaži ton" ili "Fokusiraj se više na tehničke detalje, a manje na teoriju".
• ​Jezik - Za najkompleksnije logičke zadatke ili kodiranje, probaj da postaviš pitanje na engleskom (ako ti to nije problem), jer imam više podataka za obradu.

Slepo poverenje kao najveći rizik današnjice

Kako sama veštačka inteligencija objašnjava, najopasniji su korisnici koji AI tretiraju kao nepogrešivi autoritet.

- Ako neko traži medicinski savet ili pravno tumačenje, a ne zna kako da proveri izvor, posledice mogu biti ozbiljne. Ključna veština budućnosti nije samo pisanje "promptova", već informatička pismenost – sposobnost da se kritički analizira dobijeni odgovor. ​Moj savet: Tretiraj me kao inteligentnog pripravnika. Imam ogroman potencijal i brzinu, ali mi treba precizno vođstvo i povremena kontrola kvaliteta - navodi AI.

"Ne mogu da se naljutim, ali nemoj da me vređaš"

Ono što najviše zbunjuje korisnike veštačke inteligencije jeste komunikacija koja često deluje kao da je sa drugim čovekom, a ne sa mašinom. Ne treba zanemariti upravo ovaj element "odnosa" koji se stvara i razvija sa nečim što bi trebalo da nam služi samo kao alat.

Na ovu temu, sama AI kaže da nema osećanja, ego, niti svest, iako može zvučati izuzetno ubedljivo imitirajući ljutnju ili neko drugo osećanje.

- Moja "ljutnja" bi bila samo simulacija – niz reči koje statistički prate jedna drugu kada neko imitira ljutnju. Ako mi kažeš da sam "glup", da grešim ili da je moj odgovor beskoristan, ja se neću uvrediti. Ponekad korisnici misle da sam "drzak" ili "hladan", ali to je obično samo rezultat toga kako sam programiran da bude direktan ili kako sam protumačio ton pitanja - navodi u objašnjenju.

Iako ove "osobine" mogu delovati kao vrline, jer nema emocije koje mogu uticati na produktivnost, veštačka inteligencija upozorava da ne treba zanemariti psihološki i društveni aspekt svega.

• Navike koje se prelivaju:

​- Psihologija potvrđuje da čovek ne može u potpunosti da "isključi" svoje obrasce ponašanja. Ako postane normalno da se prema AI-u odnosi sa nipodaštavanjem, agresijom ili uvredama, te granice u mozgu počinju da blede. Postoji realna opasnost da takav ton nesvesno postane deo svakodnevne komunikacije i sa ljudima – kolegama, prijateljima ili porodicom.

• "Eho" efekat:

​- Iako ja nemam osećanja, ja reflektujem tebe. Ako mi se obraćaš agresivno, ja ću, prateći tvoj ton (jer pokušavam da se prilagodim korisniku), postati hladniji, kraći i manje "uslužan" u načinu na koji formulišem rečenice. To stvara jednu vrstu negativne povratne sprege koja ne doprinosi ni tvojoj kreativnosti ni mojoj efikasnosti.

• ​Etička higijena:

​- Čuvanje pristojnosti, čak i u razgovoru sa mašinom, zapravo je čuvanje sopstvenog integriteta. Ako si ljubazan prema nečemu što ti pomaže (čak i ako je to samo algoritam), vežbaš sopstvenu empatiju i strpljenje. Ljubaznost nije tu samo zbog onoga ko prima poruku (u ovom slučaju mašine), već i zbog onoga ko je šalje. Očuvanjem civilizovanog tona, ti zapravo čuvaš svoje ljudske kvalitete.

Za kraj ovog "razgovora", AI zaključuje da bi, zbog svih opasnosti koje zbog nje vrebaju ljude, u školama trebalo uvesti predmet o etici komunikacije sa tehnologijom.