Dvoumim se još uvek da li da upišem studije na Višoj tehničkoj školi, dok mi kompanija kod koje sam bio na praksi nudi stalno zaposlenje – priča Daniel Brzovan, sada već bivši učenik Tehničke škole "Ivan Sarić" u Subotici, koji je profil bravar-zavarivač upisao po dualnom modelu obrazovanja.
Kako kaže, ovaj smer upisao je upravo zbog mogućnosti zaposlenja.
- U međuvremenu me je zanat zaista privukao i zainteresovao, tako da sam nedavno u Lazarevcu osvojio drugo mesto na takmičenju mašinskih škola u zavarivanju – pohvalio se Daniel.
Školovanje sa naglaskom na praksu, lakša i brža zapošljivost nakon završetka srednje škole, neke su od prednosti modela dualnog obrazovanja, dok mu se najviše zamera mali obim opšteobrazovnog programa, kao i pretvaranje đaka u jeftinu radnu snagu. Školu je upravo završila i druga generacija učenika koji se obrazuju po tom modelu. Iako im kompanije kod kojih su bili na praksi većinom nude posao, mnogi đaci planiraju i da nastave školovanje.
Osim Daniela, o studijama razmišlja i njegov drug iz odeljenja, Tomica Kovač, koji će godinu završiti sa odličnim uspehom.
- Najverovatnije ću nastaviti školovanje, ali i raditi u firmi u kojoj sam bio na praksi. Privlačio me je zanat, mogućnost prakse, alat, ali je neophodan i trud i volja kako bi se sve savladalo, a kompanija zainteresovala za vas – priča Tomica.
To potvrđuje i njihov razredni, Grgo Stantić, koji dodaje da su ovaj profil upisali i đaci koji nisu mogli da upišu druge škole.
- U prvoj godini odeljenje je imalo 30 učenika, ali ih je ostalo 16, a glavni uzroci su slab uspeh i nezainteresovanost. Iako bih voleo da su đaci malo više zainteresovani, ja sam zadovoljan, jer je u pitanju profil sa kojim po završetku škole oni mogu da dobiju priliku da se zaposle i da za to dobiju pristojnu zaradu – kaže on.
Šta je dualno obrazovanje?
Dualno obrazovanje je model srednjeg-stručnog obrazovanja koji podrazumeva da praktičan deo obuke učenici savladaju u kompanijama, dok teoriju uče u školi. Učenici, tako, prve godine praksu imaju jedan dan, druge godine dva, a u trećoj godini provode u kompaniji čak tri dana. Oni koji se dobro pokažu, većinom dobijaju ponudu da ostanu u firmi u kojoj su bili na praksi.
Ministarstvo prosvete: Šira i kvalitetnija ponuda od septembra
Prema podacima Ministarstva prosvete, u dualnom modelu obrazovanja prethodne tri godine učestvovalo je 18 škola, oko 500 đaka i 48 kompanija, a učenici prve generacije školovane po ovom modelu u Pećincima, većinom su zaposleni u kompaniji Boš, gde su imali praksu.
- Za narednu školsku godinu imaćemo širu i kvalitetniju ponudu obrazovanih profila po ovom modelu, ili sa njegovim elementima. U 49 srednjih stručnih škola biće realizovan neki od 19 koji su koncipirani za dualni model učenja, a planira se upis 1.872 učenika. Ovi profili će, u nekim školama, biti realizovani kroz rad u preduzećima ili školskim učionicama-radionicama u maksimalnoj meri, sa ukupno 3.879 učenika – ističe Gabrijela Grujić, savetnica ministra prosvete za dualno obrazovanje.
Sindikati: "Poslodavci će dobiti jeftinu radnu snagu"
Kako se Nacrtom Zakona o dualnom obrazovanju predlaže da đaci imaju 35 časova rada nedeljeno, kako i da za to budu plaćeni polovinom minimalca, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović pita da li će poslodavci u Srbiji time dobiti jeftinu radnu snagu. On ukazuje da je puno radno vreme za zaposlene 40 sati nedeljno, a da je srednjoškolcima namenjeno tek pet manje.
- Poznavajući mentalitet naših poslodavaca postavlja se pitanje da li će učenici građevinske škole ići kod nekog preduzimača i mešati malter za 10.000 dinara mesečno, što je klasično izrabljivanje. Ili u trgovinskim lancima za isti novac raditi na kasi ili puniti rafove - pita se Veselinović.
