Zatvaranje Ormuskog moreuza i blokada SAD ozbiljno su ograničili iransku međunarodnu trgovinu i prekinuli većinu izvoznih prihoda, posebno od nafte
Zbog rata, cene hrane su drastično porasle, a inflacija premašila 100%, dok je rial izgubio 60% vrednosti za samo nekoliko meseci
Rat na Bliskom istoku gura ionako krhku ekonomiju Irana u slobodan pad.
Glavna ratna taktika Teherana bila je ekonomska šteta. Iranski napadi su ciljali energetsku infrastrukturu susednih zemalja i uveli blokadu ključnog Ormuskog moreuza, kroz koji je pre rata prolazilo oko 20% svetske nafte i gasa, što je izazvalo najgori energetski šok u poslednjim decenijama.
Ali i njegova sopstvena ekonomska pozicija je nestabilna.
Pre sukoba, Iran je već bio pod pritiskom zbog sankcija. Inflacija je 2025. godine premašila 50%. Njegova valuta, rijal, izgubila je 60% vrednosti u mesecima nakon dvanaestodnevnog rata protiv SAD prošlog jula.
Inflacija hrane je porasla na 64% do oktobra prošle godine, a ubrzala se na 105% do februara, pri čemu su hleb i žitarice poskupeli 140%, a ulja i masti 219% u godini do marta 2026.
Iranske banke su prošlog meseca počele da izdaju novčanicu od 10 miliona rijala, najveću denominaciju u istoriji zemlje, dok su vlasti pokušavale da obuzdaju inflaciju i zadovolje potražnju za gotovinom.
U svom "World Economic Outlook" izveštaju, Međunarodni monetarni fond procenio je da će se iranska ekonomija smanjiti za 6,1% u 2026. godini, uz inflaciju od 68,9%. Njena valuta je pala na oko 1,32 miliona rijala za jedan američki dolar.
Postoje izazovi u analizi stanja iranske ekonomije tokom rata. Zemlja nije objavila podatke o BDP-u od 2024. godine, a široko rasprostranjeni prekid interneta učinio je domaće statistike (koje se već smatraju nepouzdanim) nedostupnim van zemlje.
Gurnuti do ivice
Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza i naknadna blokada SAD prekinuli su većinu iranske međunarodne trgovine, uključujući izvoz nafte.
Više od 90% njene godišnje trgovine prolazi kroz taj moreuz. Obnovljene tenzije usled američke blokade mogle bi da prekinu 70% iranskih izvoznih prihoda, napisao je Džejson Tjuvi, zamenik glavnog ekonomiste za tržišta u razvoju u "Oxford Economics-u", u belešci od 15. aprila.
Rat je takođe izazvao kolaps domaće potražnje i uvoza, rekao je Tjuvi, dodajući da su, iako su zvanični podaci oskudni, trgovinski podaci za mart iz zemalja partnera pokazali da je izvoz u Iran naglo pao.
Trampova administracija je takođe zapretila novim sankcijama kineskim bankama koje olakšavaju transakcije povezane sa Iranom.
Kombinovani pritisak blokade i pretnje sankcijama kineskim bankama koje podržavaju iransku trgovinu naftom mogao bi da zada ozbiljniji udar iranskoj ekonomiji nego što se očekivalo, rekao je Robin Bruks, viši saradnik u institutu Brookings Institution u Vašingtonu.
„To zatvara jednu od glavnih linija života Teherana i ubrzava trenutak kada iranski platni bilans dolazi do zida“, dodao je Bruks.
„Efikasnost ove blokade i strah koji ona izaziva u Iranu verovatno će vratiti Teheran za pregovarački sto u dobroj veri“, rekao je Bruks.
Test izdržljivosti
Iran vidi Ormuski moreuz kao ključ za svoj ekonomski oporavak, a svako u Vašingtonu ko se nada da će se Iran odreći kontrole nad njim kao deo mirovnog sporazuma biće razočaran, rekla je Džesmin El-Gamal, osnivač i izvršni direktor "Avarice Strategies", za CNBC emisiju „Europe Early Edition“ u martu.
Rekla je da se Teheran „tako čvrsto drži toga... jer zna da je to njegov ključ, njegova kapija ka ekonomskom oporavku“.
Amir Handžani, viši nerezidentni saradnik "Atlantic Council-a", rekao je da, uprkos ozbiljnoj inflaciji i padu rasta, Iran možda neće doživeti potpuni ekonomski kolaps.
Rekao je da je Iran naviknut na teške međunarodne sankcije skoro pet decenija i da već ima uspostavljen energetski sistem trgovine koji zaobilazi američke sankcije.
„Sve dok se postigne mirovni sporazum sa Sjedinjenim Državama koji ukida sankcije i oslobađa iransku ekonomiju iz ‘kaznenog prostora’ u kojem je bila četiri decenije, ona se može oporaviti brže nego što mnogi očekuju“, rekao je Handžani za CNBC.
„Više od decenije“ za oporavak iranske ekonomije
Visoki iranski ekonomski zvaničnici su navodno nedavno upozorili predsednika Masuda Pezeškijana da bi moglo biti potrebno više od decenije da se obnovi ekonomija razorena ratom, prema iranskim lokalnim medijima, koji se pozivaju na izvore upoznate sa internim razgovorima.
Guverner centralne banke Abdolnaser Hemati takođe je navodno pozvao Pezeškijana da preduzme hitne mere za stabilizaciju ekonomije, uključujući vraćanje punog pristupa internetu i postizanje mirovnog sporazuma sa SAD.
Ključno pitanje je koliko brzo Teheran može da popravi štetu na energetskoj i industrijskoj infrastrukturi koja podupire njegove izvozne prihode i zapošljava veliki deo stanovništva, kažu analitičari.
Talasi intenzivnih američko-izraelskih napada izazvali su haos u iranskoj energetskoj infrastrukturi, produbljujući ekonomski pritisak kao deo pokušaja da se iznude ustupci od Teherana za pregovaračkim stolom.
„Napadi na rafinerije nafte, elektrane i povezane objekte predstavljaju najakutniju ekonomsku ranu ovog sukoba“, rekao je Handžani.
Iran je već pre rata imao budžetske deficite i pretrpeo je procenjenu štetu od 200 do 270 milijardi dolara na infrastrukturi, prema Sethu Krumrihu, penzionisanom pukovniku američke vojske i potpredsedniku bezbednosne firme "Global Guardian".
„Bez ekonomije, sa neuspešnim osnovnim društvenim uslugama, bez alternativne političke ili državne opcije i bez globalnih prijatelja koji bi ih spasili, i uz užasno vrelo leto koje im dolazi, u Iranu se sprema ozbiljna humanitarna katastrofa“, rekao je Krumrih.
Lucila Bonilja, glavna ekonomistkinja za tržišta u razvoju u "Oxford Economics", saglasila se da Iranu predstoji još više poteškoća.
Rekla je da susedi Irana, koji su se udaljili zbog njegovih napada na infrastrukturu, već traže alternativne rute kako bi zaobišli Ormuski moreuz, dok njegovi preostali trgovinski partneri, poput Rusije i Kine, pokazuju malo volje da mu priteknu u pomoć.
„Ne znamo da li će se rat nastaviti, da li ćemo imati dogovor ili ne, ali ono što znamo jeste da imaju slabiju valutu, mnogo veću inflaciju. Imaće mnogo veći fiskalni deficit, i u ovoj situaciji preusmeravanja trgovine kako bi se izbegao [Ormuski moreuz], verovatno i manje pregovaračke moći nego što su mislili da će imati“, rekla je ona.
„Čak i u veoma optimističnom scenariju“ u vezi sa mirovnim sporazumom, izgledi su „više produžena slabost i teškoće za ljude, a ne oporavak“, dodala je ona.
(Izvor: CNBC)
