Svetska banka je takođe snizila prognozu rasta evrozone za ovu godinu na 0,8%, navodeći skok cena nafte i gasa kao glavni razlog
Najveći teret rasta cena energije trpe najsiromašnije zemlje, a do kraja 2026. četvrtina zemalja u razvoju biće siromašnija nego pre pandemije
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da će ekonomija evrozone ove godine rasti manje nego što se očekivalo zbog rata na Bliskom istoku koji je podigao cene energije, što je dodatno pogoršalo probleme starenja stanovništva i slabog rasta produktivnosti.
Ekonomija u području zajedničke evropske valute porasti će ove godine za samo 0,9 odsto, pokazale su nove prognoze MMF-a iz konačne izjave o zajedničkoj politici evrozone.
Nova prognoza je za pola procentnog poena niža od one iz januara, pre početka američko-izraelskog rata protiv Irana i blokade Ormuskog moreuza. Snižena je za 0,2 procentna poena u odnosu na aprilsku procenu.
Godišnja stopa inflacije trebalo bi da poraste na 2,8 odsto ove godine, izračunao je MMF, podižući svoju januarsku prognozu za 0,8 procentnih poena. Rat na Bliskom istoku će izazvati dublje poremećaje u snabdevanju energijom nego što se očekivalo, istakli su.
U 2027. godini, ekonomija evrozone trebalo bi da poraste za 1,2 procenta, prema novoj prognozi, što je za 0,2 procentna poena niže nego što je izračunato na početku godine.
Inflacija bi trebalo da dostigne 2,3 procenta sledeće godine, očekuje MMF, čime bi se predratna prognoza podigla za 0,4 procentna poena.
Produženi energetski šok mogao bi dodatno da podstakne inflaciju i inflaciona očekivanja, navodi se u saopštenju, dok bi lošija ekonomska očekivanja ili finansijske teškoće mogle da opterete potražnju.
Dodatni rizik je eskalacija tenzija u američkom ratu protiv Irana, upozoravaju stručnjaci MMF-a.
Teret skupe energije
U svom najnovijem izveštaju, Svetska banka je snizila prognozu rasta ekonomije evrozone ove godine, za 0,1 procentni poen, na 0,8 procenata, uz objašnjenje da je uticaj visokih cena nafte i gasa nadmašio jače ekonomske rezultate krajem prošle i početkom ove godine i pozitivan uticaj nižih američkih carina.
U 2027. godini aktivnost bi trebalo da se ubrza na 1,3 odsto, izračunali su, podižući procenu za 0,1 procentni poen, uz napomenu da bi domaća tražnja trebalo da ojača sledeće godine paralelno sa stabilizacijom cena energije.
Aktivnost bi takođe trebalo da bude podržana državnom podrškom i investicijama, posebno u Nemačkoj, prema mišljenju stručnjaka Svetske banke.
Za 2028. godinu predviđa se i stopa rasta od 2,8 odsto.
Kobno za najsiromašnije
Očekuje se da će svetska ekonomija ove godine porasti za 2,5 odsto, najslabije od pandemijske 2020. godine, procenjuje Svetska banka, smanjujući svoju prognozu za 0,1 procentni poen.
Prošle godine svetska ekonomija je porasla za 2,9 odsto.
Nagli rast cena energije opterećuje ceo svet, ali najgore posledice su za najsiromašnije, ističe Svetska banka.
Do kraja 2026. godine, četvrtina zemalja u razvoju biće siromašnija nego u prepandemijskoj 2019. godini, procenjuju stručnjaci Svetske banke, ukazujući da će u grupi zemalja sa niskim prihodima ovaj udeo verovatno dostići čak trećinu.
Kada je reč o zemljama na ivici sukoba i u aktivnim sukobima, polovina njih će do kraja godine biti siromašnija nego u 2019. godini, upozorava Svetska banka.
Da bi pomogla ovim zemljama, Svetska banka je ubrzo nakon izbijanja rata na Bliskom istoku obezbedila između 20 i 25 milijardi dolara finansijske pomoći, a dodatnih 50 do 60 milijardi dolara najavljeno je za pomoć vladama zemalja u razvoju i podršku poljoprivrednom sektoru.
U slučaju duže krize, banka je spremna da otprilike udvostruči taj iznos tokom perioda od 15 meseci, objavila je institucija.
(Izvor: Tportal)
