Oko 11,1 odsto građana Srbije, odnosno oko 700.000 ljudi, nema nijedan zub, a bezubost kod starijih od 65 godina prelazi 40 odsto.
Samo 36 odsto dece od 12 godina i 22 odsto od 15 godina u Srbiji ima sve zdrave zube, dok je među odraslima taj procenat 8,3 odsto.
U Nedelji zdravlja usta i zuba koja se tradicionalno u Srbiji obeležava u trećoj nedelji maja, poslednji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da u Srbiji u uzrastu od 12 godina sve zdrave zube ima 36 odsto dece, a u uzrastu od 15 godina 22 odsto dece. Procenat odraslih koji imaju sve zube je 8,3 odsto, dok čak 11,1 odsto, odnosno oko 700.000 građana, nema nijedan zub, što stručnjaci ocenjuju kao ozbiljan oblik funkcionalnog invaliditeta.
Podaci koji se odnose na starije od 65 godina dodatno zabrinjavaju, jer pokazatelji govore da je bezubost u Srbiji veća od 40 odsto, što je višestruko više nego u razvijenim zemljama, gde su, prema WHO (Svetska zdravstvena organizacija) evropskim procenama, nivoi bezubosti kod starijih u zemljama poput Švedske, Norveške i Danske uglavnom ispod 10 do 15 odsto, u Nemačkoj i Holandiji oko 10 do 20 odsto, dok je u Italiji oko 19 odsto, a u Sloveniji oko 16 odsto.
Podaci Batuta i WHO ukazuju na to da oboljenja usta i zuba, karijes i parodontopatije (oboljenje potpornog aparata zuba) predstavljaju najčešća nezarazna oboljenja čoveka i imaju veliki zdravstveni, socijalni i ekonomski značaj.
Preventiva, a ne odlazak kod zubara tek kada zaboli!
Prema rečima stručnjaka, ovi podaci otvaraju pitanje stvarnog stanja oralnog zdravlja u Srbiji, koje se i dalje nalazi na zabrinjavajuće niskom nivou, posebno kada se uporedi sa zemljama Evropske unije. Dok u zapadnoevropskim državama sve veći broj ljudi u starosti zadržava svoje prirodne zube zahvaljujući snažnoj preventivi, redovnim pregledima i sistemskoj brizi o oralnom zdravlju, u Srbiji i dalje dominira kasno javljanje stomatologu, najčešće tek kada se problem već razvije do faze bola ili vađenja zuba.
Upravo zbog toga, razlike u odnosu na EU postaju još izraženije. Dok zemlje poput Nemačke, Holandije i skandinavskih država, prema WHO indikatorima, imaju jednu od najnižih stopa nelečenog karijesa i znatno veći procenat očuvanih zuba u starijoj populaciji, Srbija se i dalje nalazi bliže zemljama istočne i jugoistočne Evrope, gde su oralna oboljenja znatno rasprostranjenija, a preventiva slabije razvijena.
Loše oralno zdravlje utiče na kvalitet života
Stručnjaci upozoravaju da problem nije samo medicinski, već i društveni i ekonomski, jer loše oralno zdravlje utiče na kvalitet života, ishranu, samopouzdanje i opšte zdravstveno stanje. Posebno zabrinjava podatak da se loši obrasci zdravlja zuba formiraju već u detinjstvu, što kasnije vodi ka ozbiljnim problemima u odraslom dobu i visokom stepenu gubitka zuba.
Zbog svega navedenog, Srbija se suočava sa izazovom koji ne može da se reši samo lečenjem, već sistemskim pomeranjem ka preventivi, redovnim pregledima i jačanjem svesti građana o značaju oralnog zdravlja, jer trenutni podaci pokazuju da je razlika u odnosu na razvijene evropske zemlje i dalje značajna i dugoročno zabrinjavajuća.
Kako očuvati oralno zdravlje
Institut za javno zdravlje Vojvodine u Nedelji zdravlja usta i zuba pod sloganom "Zdravi zubi za zdrav osmeh" izdao je opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja:
- Održavanje adekvatne higijene, što podrazumeva redovno pranje zuba ujutro i uveče kao i posle svakog obroka i korišćenje konca za zube,
- Smanjenje unosa šećera i izbalansirana ishrana,
- Korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti i pridržavanje propisanih mera bezbednosti u saobraćaju,
- Bezbedno fizičko okruženje,
- Redovne kontrole kod stomatologa,
- Prestanak ili smanjenje konzumiranja alkohola,
- Prestanak pušenja.
