Zbog straha i ranijeg lošeg iskustva sa zmijama, pozvao je čuvenog zmijolovca Vladicu Stankovića u pomoć
Zmija je identifikovana kao stepski smuk, koji je neotrovna i česta vrsta u Srbiji, ali njen izgled može biti zastrašujući
Dok je pekao rakiju u prostoriji stare kuće u selu Suva Morava, domaćin Slobodan Stanković doživeo je dan koji će mu zauvek ostati u sećanju. Iznad njegove glave u gredi pojavila se zmija dva dana zaredom. Prvog dana uspeo je nekako da je savlada i udalji, ali drugog pojavila se ponovo.
- Znao sam da zmije borave u toj prostoriji i bio sam obazriv. Prethodnog dana, pre nego što je uhvaćena, pojavila se na gredi. Pokušavao sam na neki način da je isteram i udaljim, ali mi nije pošlo za rukom. Pojavila se ovde, izašla je na ovaj deo, pa se kretala ka gredi. Prošle godine sam tu nalazio i njihove košuljice, tri ili četiri komada. Pošto sam pekao rakiju, prostorija se dosta zagrejala i očekivao sam da će se pojaviti. I stvarno se pojavila. Prvog dana sam nekako uspeo da je vratim, ali se ponovo uvukla. Drugog dana se opet pojavila. Čuo sam se sa zetom i rekao mu da zove Vladicu, da se to reši, jer nije prijatno da me zmija iznenađuje. Pozvao sam Vladicu, a u međuvremenu sam pokušavao da je udaljim. Malo sam bacao vodu, ali nije vredelo. Ona se malo udalji, pa opet stoji tu - započinje priču Slobodan.
"Bežao sam koliko me noge nose i od tada sam uvek na odstojanju od njih"
Dodaje je nije smeo sam da je uhvati, jer već od ranije ima jako negativno iskustvo sa ovim opasnim gmizavcima.
- Nisam smeo da je hvatam. Jednom me je zmija jurila dok sam sadio krastavce u njivi. Bežao sam koliko me noge nose i od tada sam uvek na odstojanju od njih. Sada sam odlučio da zovem našeg majstora za zmije. Vladica je brzo došao, ali se ona u međuvremenu negde uvukla i nismo mogli da je pronađemo. Sedeli smo malo, čekali da se ponovo pojavi, ali je nije bilo nekih 15 do 20 minuta. Vladica je rekao da će da ide, a meni je rekao da ga odmah zovem ako se ponovo pojavi. Posle toga sam ušao da počistim malo zemlje koja je pala sa zida. Pogledao sam i video je ovde, pored ivice. Posle nekog vremena popela se na gredu. Pozvao sam Vladicu, ostao sam tu i nisam se pomerao. U jednom trenutku pojavila joj se glava. Upalio sam baterijsku lampu ka njoj. Ona je gledala u mene, ja u nju. Kada je Vladica došao, pokazao sam mu gde je i on ju je uhvatio - priča domaćin.
"Zmija se ne hvata uvek isto"
Vladica Stanković čuveni je zmijolovac u tom delu Srbije, iza njega su na stotine uspešnih intervencija a ovaj čovek koji gmizavce hvata golim rukama tako je spasio dosta života, ali i mnogo ljudi od straha. Sada je pomogao domaćinu da završi svoje pečenje rakije u staroj kući.
- U pitanju je stepski smuk, neotrovna zmija. Ovo je ogroman i ozbiljan primerak stepskog smuka. Ove godine bilo ih je poprilično mnogo. Imamo i otrovne zmije, kao što su poskoci, i to se dešava na teritoriji cele Srbije, ali 95 odsto zmija koje se pojavljuju u ovakvim situacijama su neotrovne. Najčešći su stepski smuk, obični smuk i šumski, odnosno Eskulapov smuk. Zmija se ne hvata uvek isto. Nijedna intervencija nije ista. Negde se zavuku duboko, negde mora nešto da se pomeri ili skloni da bi moglo da im se priđe. Ovde je situacija bila pristupačna i moglo je brzo da se reaguje, kaže Vladica.
On dodaje da prema njegovim procenama, u Srbiji imamo deset vrsta zmija. Od toga su tri otrovnice, a sedam je neotrovnih. Ova spada u neotrovne. Od otrovnica imamo poskoka, šarku i planinskog šargana. Poskok je jedna od najvećih otrovnica u Srbiji i Evropi i najčešće se sreće. Otrovnim zmijama se prilazi drugačije nego neotrovnim, i zato je važno da ljudi budu edukovani.
"Oni koji beže uglavnom nisu problem, jer se sklanjaju"
- Najveći problem kod ljudi je strah. Ljudi nisu dovoljno edukovani o zmijama. Najbolje je da se zmija pusti da sama ode, da joj se napravi prostor da se skloni. Mi smo za njih predatori. Kada im priđemo, one se osećaju ugroženo. Ako bih sada počeo da je iritiram, ona bi počela da šišti. To je njen način da upozori predatora da je preblizu i da je ugrožava. Tako se ponašaju i poskoci i druge zmije. One pokušavaju da zastraše onoga ko im se približio, kako bi dobile prostor da pobegnu. Decu treba učiti da se sklone i da ne prilaze zmiji. Bez obzira na to da li je zmija otrovna ili neotrovna, deca to ne mogu da prepoznaju i ne treba da pokušavaju da je diraju. Najkritičnija grupa su deca koja se ne plaše, jer ona prilaze i pokušavaju da uhvate zmiju. Oni koji beže uglavnom nisu problem, jer se sklanjaju. I kod odraslih se dešava da pogreše. Prošle godine imali smo slučaj ujeda, jer je čovek pokušao da uhvati poskoka. To ne treba raditi. Ne treba ulaziti u takve situacije, već pozvati nekoga ko zna kako se postupa, kaže Vladica.
Za kraj poručuje da je zmija veoma važna u prirodi. Nijedna životinja ne može na dnevnom nivou da ukloni toliko glodara koliko može zmija. Kada ne bi bilo zmija, imali bismo neverovatan broj glodara. Naravno, i zmije imaju svoje predatore. Ježevi, ptice i druge životinje se hrane zmijama.
(Rina)
