Slavica je rodila u 58. godini, a Miroslav postao otac sa 60, uprkos skeptičnim komentarima okoline
Njihova priča inspirisana verom i podrškom okoline naglašava važnost strpljenja i upornosti
Borba za potomstvo, nažalost je neretko duga, tiha i neizvesna. Mnogi parovi godinama prolaze kroz pokušaje, pauze, nade i razočarenja, ali uprkos svemu, ne odustaju. Upravo takvu borbu vodili su Slavica i Miroslav Stojiljković, supružnici koji su nakon 31 godine braka dočekali svoju najveću radost - ćerku Nađu.
Slavica je majka postala u 58. godini, a Miroslav tata u 60. I dok su sa svih strana stizale poruke da je "kasno" za dete, oni su verovali da vreme nije presudno, niti prepreka dovoljna da se odustane od želje za porodicom.
"To se ne zaboravlja"
Slavica se i danas veoma jasno seća trenutka kada je prvi put čula plač svoje ćerke.
- Ne mogu to da opišem, to ne može nikad da se zaboravi. To je stvarno lep osećaj i poželela bih svakoj majci da se trudi do kraja - rekla je Slavica za Prvu televiziju.
Miroslav je priznao da je punu svest o tome da je postao otac stekao tek kad je stigla vest iz sale u beogradskoj bolnici, gde je Slavica bila na održavanju trudnoće više meseci. On ju je prvi i ugledao.
Vera jača od sumnje
Pored medicinskih izazova, par se suočavao i sa komentarima okoline. Slavica je navela da je bilo i podrške i pritisaka, ali da ih je jedna rečenica u ključnom trenutku prodrmala i dala snagu za dalje.
- Radila sam u jednoj prodavnici, u piljarnici. I jedna naša mušterija je pronašla tri crkve. Ona je imala neku viziju. Kad me je videla, rekla: "Slavice, što ti čekaš dalje, zašto ne ideš dalje?" I rekla još: "Ja ispred tebe uvek vidim Svetu Petku." I onda mi je to mi dalo nadu i snagu i volju da idem.
Tada je odlučila da nastavi, bez obzira na ishod.
- Rekla sam sebi: "ići ću pa šta bude". Ako ništa - Bog je tako rekao.
Nađa je danas razigrano dete i ponos roditelja
Nađa danas ima osam godina i učenica je drugog razreda. Roditelji kažu da voli školu, ali i igru, kao i svako dete tih godina.
"Zadovoljni smo, skoro je bilo tromesečje", rekao je Miroslav. Slavica je priznala da joj vreme uglavnom prolazi u brizi oko ćerke.
"Slabo je vremena za mene. Sve je za nju, trudimo se da joj pružimo što više", navela je.
Poruka njihove priče
Priča Slavice i Miroslava nije neobična samo zbog godina u kojima su postali roditelji, već i zbog upornosti kojom su se vodili. U društvu gde se tema neplodnosti često izbegava, njihov primer pokazuje koliko su podrška, strpljenje i međusobno poverenje važni.
Njihova poruka je jednostavna: borba za porodicu ne meri se godinama, već snagom želje.
A njihova Nađa, danas vedra devojčica, dokaz je da se čuda dešavaju i onima koji su najduže čekali.
