Donje Međurovo je selo poznato po velikom broju belih roda koje se svake godine vraćaju i prave gnezda na krovovima i stubovima
Ove ptice igraju važnu ekološku ulogu jer se hrane životinjama koje se smatraju štetočinama, ali im preti opasnost zbog gnežđenja na električnim stubovima
Donje Međurovo, selo nadomak Niša, poslednjih godina sve više postaje poznato po jednom neobičnom, ali lepom prizoru - velikom broju belih roda koje ovde pronalaze svoj dom. Na krovovima kuća, električnim stubovima i dvorištima, gnezda se nižu jedno za drugim, a meštani kažu da ih svake godine ima sve više.
Prema rečima Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Donje Međurovo je po broju roda jedinstveno u ovom delu zemlje.
- Prošle godine smo radili nacionalni popis roda i ispostavilo se da južno od Save i Dunava nema sela kao što je Donje Međurovo kada je u pitanju broj roda. Te godine bilo je 28 aktivnih gnezda, a ove godine može da se desi da taj broj pređe i 30. To je zaista impresivno - ističe Marković.
On objašnjava da su rode tokom vremena promenile svoje navike i način života zato što su se pre više decenija one gnezdile na prirodnim staništima, ali su se vremenom prilagodile i počele da koriste električne stubove i kuće.
- Taj prelaz ih je dodatno približio ljudima i omogućio da žive u naseljima. Međutim, i dalje ostaje pitanje zašto se baš ovde u tolikom broju vraćaju, jer sličnih uslova ima i u drugim selima. Ovde se jednostavno formirala prava mala kolonija koja svake godine raste - priča Marković.
"Gde ima roda, tu ima i dece"
Da rode nisu samo zanimljiv prizor, već i deo identiteta sela, potvrđuju i meštani. Nikola Đorđević iz Donjeg Međurova ističe da su upravo po njima postali prepoznatljivi.
- Osim što smo vredni ljudi, imamo i tu specifičnost - veliki broj roda. Mislim da smo među vodećim mestima u Srbiji po tom pitanju. Svake godine ih je sve više i više i jednostavno oseća se neka pozitivna energija u selu - kaže Đorđević.
Za mnoge meštane, prisustvo roda ima i simbolično značenje koje se prenosi generacijama.
- Kažu: gde ima roda, tu ima i dece. I stvarno, kod nas ima dosta dece. To je možda samo verovanje, ali lepo zvuči i nekako se poklapa sa stvarnošću - dodaje on kroz osmeh.
Rode imaju važnu ulogu u ekosistemu
Prema rečima stručnjaka, rode imaju i važnu ulogu u prirodi, jer se hrane životinjama koje ljudi često smatraju štetočinama.
- One jedu zmije, miševe, pacove, žabe… Sve ono što nama može da pravi problem. Tako da njihovo prisustvo, pogotovo u većem broju, znači i manje takvih životinja u okolini - objašnjava Marković.
Meštani rode ne doživljavaju više kao divlje ptice
Meštani potvrđuju da su rode postale deo njihove svakodnevice, toliko da ih više niko ne doživljava kao divlje ptice.
- Navikli smo se jedni na druge. One dolaze svake godine na isto mesto, kao da tačno znaju gde im je gnezdo. Mi im pomažemo kad treba, sipamo vodu kad su vrućine, a one se spuštaju i šetaju po dvorištima - kaže jedan od starijih stanovnika sela uz napomenu da se šetaju slobodno, niko ih ne dira i da su postale deo sela.
Međutim, ova bliskost sa ljudima nosi i određene probleme. Zbog gnežđenja na električnim stubovima, mlade rode često stradaju.
- Prošle godine je oko 20 roda poginulo zbog struje. Kada mlade ptice počnu da lete, često udare u žice jer nisu još dovoljno spretne. Pokušavamo da pomognemo kad vidimo da su u problemu, ali to zahteva sistemsko rešenje - upozoravaju meštani.
Dolazak roda označava novi život
Uprkos tome, ljubav prema ovim pticama ne jenjava. Za mnoge u selu, njihov dolazak označava početak proleća i novi život.
- Kad se rode vrate, znamo da dolazi lepo vreme. One su znak života, nade i radosti - kažu stanovnici.
Donje Međurovo danas predstavlja primer kako čovek i priroda mogu da žive u skladu. U ovom selu, rode nisu samo ptice – one su simbol zajedništva, prirode i života koji se stalno obnavlja.
- Rode dolaze tamo gde su ljudi dobri. Kod nas su našle svoje mesto i zato se stalno vraćaju - poručuju meštani.
Ovo selo predstavlja pravi prirodni fenomen sa velikim brojem aktivnih gnezda svake godine, najviše južno od Save i Dunava. Zato je na fasadi isturenog odeljenja Osnovne škole "Desanka Maksimović" u Donjem Međurovu oslikan je mural u čast belim rodama. Mural je nastao na inicijativu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, uz podršku Lokalne fondacije Niš, a autor ovog dela je Nenad Stojkov.
(Blic/Glas juga)
