Predviđanja srpskih meteorologa od pre 15 godina o porastu temperature i promenama u poljoprivredi uglavnom su se ostvarila
Očekuje se dalje pogoršanje klimatskih uslova, sa više toplotnih talasa, suša i potrebom za prilagođavanjem poljoprivrede i društva.
Klimatske promene odavno nisu stvar samo budućnosti, već sadašnjosti. Žestoki toplotni talasi, intenzivne suše, gubitak prinosa u poljoprivredi – sve su pokazatelji klimatskih promena koje uveliko utiču na Srbiju. Ali nije stvar samo u tome što se klimatske promene dešavaju. One se dešavaju onako kako su to predviđali srpski naučnici.
Naime, pre više od 15 godina, naši meteorolozi napravili su niz predviđanja o klimi u neposrednoj budućnosti Srbije: kako o porastu prosečne temperature, tako i niz vrlo konkretnih predviđanja o budućnosti naše poljoprivrede.
"Naša predviđanja su se nažalost ostvarila"
Danas, novija merenja pokazala su da su se ova predviđanja ostvarila, a u nekim slučajevima, sa izrazito velikom preciznošću.
"Sa jedne strane osećate neku vrstu zadovoljstva zbog toga što su vam rezultati predviđanja dobri, a sa druge razočaranje jer idemo u pogrešnom pravcu", objašnjava dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, jedan od autora projekcija.
Kako pokazuju novija merenja, naši meteorolozi bili su u pravu kada su najavili da će prosečna temperatura u Srbiji u prvim decenijama 21. veka porasti za 1°C u odnosu na normalu za period 1961-1990. Tačno su predvideli i da neće biti velikih promena u ukupnim količinama padavinama.
Davne 2010. godine, Srbija je Ujedinjenim nacijama dostavila Inicijalnu nacionalnu komunikaciju, izveštaj u kojem su naši naučnici, između ostalog, ponudili dotadašnja saznanja i projekcije o promenama klime koje će se događati tokom 21. veka.
U ovom dokumentu nalazi se i projekcija da će u prve tri decenije 21. veka Srbija doživeti zagrevanje od 1 °C u odnosu na normalu 1961-1990, sa 0,8 °C kao donjom i 1,1 °C kao gornjom granicom.
Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu
Ali predviđanja su išla korak dalje kada je u pitanju poljoprivreda. Primera radi, naučnici su pre 15 godina najavili da biljke koje uzgajamo će tokom perioda rasta i razvoja, od proleća do jeseni, u proseku dobijati znatno više ukupne količine toplotne energije – oko 200 tzv. toplotnih jedinica više u toku godine.
Aktuelna merenja su pokazala da su predviđanja pogodila "pravo u metu". Taj porast u Srbiji danas u proseku iznosi 227 jedinica u odnosu na raniji period.
Ovo su važni rezultati za domaću klimatologiju, koja odavno upozorava na promene koje će se u budućnosti samo dodatno intenzivirati.
"Očekuje se dalje zagrevanje, više toplotnih talasa"
"Očekuje se dalje zagrevanje, više toplotnih talasa, još veći rizik od suša i samim tim i veća potreba za navodnjavanjem”, dodaje dr Vladimir Đurđević.
S obzirom na to da ove promene ugrožavaju ne samo našu poljoprivredu, već utiču na celokupno društvo Srbije, neophodno je prilagođavanje na nove uslove.
U tome je važan saveznik nauka koja, kako pokazuju ova ostvarena predviđanja, nudi važne i vrlo precizne uvide o našoj budućnosti.
Najvažnija predviđanja koja su se obistinila u poslednjih 15 godina
Kako piše čuveni klimatski portal Klima101.rs predviđanja od pre 15 godina su zabrinjavajuća, a ovo su samo neka od njih:
- Vegetacioni period biće za nekoliko dana duži
Pre 15 godina, modeli su pokazali da će vegetacioni period u Srbiji biti u proseku nekoliko dana duži, usled porasta temperatura. Opservacije su potvrdile ovo predviđanje – kako pokazuje studija, vegetacioni period je u proseku duži za 7,6 dana.
- Takozvani stepen-dani vegetacije videće porast od oko 200 jedinica
Model je predvideo drastičan porast toplotne energije u toku sezone, procenivši oko 200 dodatnih toplotnih jedinica, u proseku. Opservacije su pokazale da je ovo predviđanje bilo izrazito precizno – u proseku, u Srbiji je zabeležen porast od 227 toplotnih jedinica.
- Ukupna suma padavina neće se statistički značajno promeniti
Mada se predviđaju promene u raspodeli padavina, sa više i suša i ekstremnih kiša, model je predvideo da neće doći do značajne promene u ukupnoj sumi padavina. Opservacije su pokazale da je ovo predviđanje bilo tačno – i to sa jednim posebnim detaljem. Naime, modeli su konkretno pokazali da će delovi istočne Srbije imati porast padavina u skorijoj budućnosti, što se takođe dobrim delom obistinilo.
Istraživanje iz 2025. izdvaja Zaječar, Vranje i Kruševac kao retke stanice u kojima je zabeležen porast padavina u odnosu na raniju normalu. Ovo je posebno indikativno zato što je izrazito teško praviti ovakve prognoze kada su u pitanju padavine.
- Pogodni klimatski uslovi za vinogradarstvo pomeraju se na veće nadmorske visine
Model je pokazao da će se drastično promeniti pogodna nadmorska visina za uzgoj vinove loze – do kraja 21. veka, ukoliko se zagrevanje nastavi istim tempom, lokaliteti kao što je Zlatibor, sa 1.000 i više metara nadmorske visine, postaće pogodni za vinovu lozu.
Opservacije su pokazale da se ovo predviđanje obistinjuje, i da su najveća zabeležena pomeranja vegetacionog perioda bila upravo na planinskim stanicama (Zlatibor i Sjenica), kada posmatramo prag vinove loze (10 °C).
Kako bi Evropa izgledala da se otopi sav led na zemlji: Jedna zemlja nestaje, Balkan na udaru
(Klima101)
