Vladimir LojanicaU novinarstvu od 2001. godine. Kao dopisnik "Blica" iz Užica radi od 2004. Isprofilisao se kao autor reportaža za koje je dobio brojne nagrade: UNS-ovu godišnju nagradu "Laza Kostić" za reportažu (2012), dve nagrade "Dr Marko Mladenović" Medijskog foruma u Topoli za doprinos borbi protiv bele kuge (2019 i 2022), drugu nagradu konkusa za reportažu "Vladimir Vlada Ćosić" u Sremskoj Mitrovici (2022), drugu nagradu Internacionalnog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2014), dve treće nagrade Internacionalnog festivala reportaže i medija"Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2013 i 2019), jednu treću nagradu Internacionog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za društveno odgovornu reportažu (2016), nagrade Opštine Čajetina "Zoran Tmušić" za humanost i ljudskost u teškim vremenima (2022). Najbolje reportaže je sabrao u knjigu "Gluv je dan bez ljudi" u izdanju Biblioteke "Ljubiša R. Đenić" iz Čajetine (2022).
Na stranu stručno zvanje, ugled koji je u karijeri stekao, direktorske fotelje u kojima je sedeo, Radosav Rade Virić (72) je bio i ostao seljak. Zasigurno bi se u njegovom životu drugačije rasplelo da se njegov deda Nedeljko, ima tome skoro čitav vek, nije predomislio, te umesto kafane u Užicu kupio imanje na majčevini.
Sekcija komentara na ovom tekstu je sada zaključana. Sekcije komentara na svim tekstovima se automatski zaključavaju posle 48 sati od poslednjeg osvežavanja teksta.
