Selomir Marković već skoro 40 godina volonterski čuva sećanje na bitku na Čegru i vojvodu Stevana Sinđelića.
On je do sada dočekao preko 1,2 miliona posetilaca, uvek ističući srpsko gostoprimstvo uz rakiju, kafu i trešnje.
Na brdu Čegar, mestu gde se odigrala jedna od najkrvavijih i najslavnijih bitaka srpske istorije, jedan čovek već decenijama ne dozvoljava da sećanje na vojvodu Stevana Sinđelića izbledi. Selomir Marković, poznatiji kao Sele (81), svakodnevno, skoro 40 godina, bez ijednog dinara naknade, dočekuje turiste i prenosi im priču o neviđenom herojstvu resavskih junaka u Prvom srpskom ustanku. Njegova ljubav prema istoriji i precima jača je od oštrih zima i olujnih vetrova, a njegova energija u devetoj deceniji ostavlja bez daha.
Priča o domaćinu Čegra počela je još 1988. godine, tokom priprema za veliku proslavu godišnjice Čegarske bitke. Tadašnji direktor Narodnog muzeja, Bogomir Stanković, primetio je Seletove izvanredne naratorske sposobnosti i ogromno znanje, te ga predložio za zvaničnog domaćina kompleksa. Ipak, njegov status do danas ostao je volonterski.
"Nemam prava na pomoć drugu od države zato što sam ja imam svoju penziju koju sam zaradio u Elektronskoj industriji Niš i sa ponosom uvek kažem da sam bio u izuzetnoj fabrici", ističe Marković, napominjući da već skoro 40 godina ovaj posao obavlja iz čiste ljubavi.
Srpsko gostoprimstvo za milione posetilaca
Za četiri decenije Marković je, veli, pred ovim spomenikom dočekao najmanje 1,2 miliona ljudi, koliko iznosi zvanična evidencija niškog Narodnog muzeja o broju posetilaca. Prema svakom gostu pristupa sa pažnjom, ističući da „na ovom mestu moraš da budeš i ekspert da brzo proceniš i gosta kakav je u obrazovnom smislu i koliko ga stvarno zanima“. Za one prave putnike namernike, uvek je tu nezaobilazno okrepljenje.
"Tu kad dođe Srbin čeka ga srpsko gostoprimstvo. Na stolu mora da bude domaća rakija, kafa, ratluk, malo kolači da osveže čoveka i najviše od voća serviramo trešnje kao simbol ovog kraja", sa osmehom objašnjava Sele.
Istorija koja ledi krv u žilama: Francuski špijun i zablude o izdaji
Kroz svoje besede posvećene slavnom Stevanu Sinđeliću, u koje ulaže ogromnu emociju, Marković ruši istorijske zablude. On pokušava da naučno dokaže da na Čegru "nije bila klasična izdaja", već splet širih geopolitičkih okolnosti i interesovanja Napoleona.
Posetiocima otkriva malo poznat podatak da je francuski oficir i špijun, po zadatku i za velike pare, pomogao Turcima iz niške tvrđave. No, Seletova priča dostiže vrhunac kada govori o stradanju nakon bitke, svedočeći o potresnim detaljima zidanja Ćele-kule, u koju su uzidane lobanje nastradalih junaka sa Čegra, gde je zbog turske naredbe "Srbin Srbinu morao da odere glavu". Zbog težine tih reči, gosti ga u više od 99 odsto slučajeva slušaju u suzama.
Svaki dan pali sveću: Zavet koji ne prekidaju ni mećave
Njegova posvećenost prevazilazi svaki entuzijazam. Kako bi odao poštu i poštovanje Sinđeliću i palim borcima, Marković je dao amanet da će srpskim junacima svakodnevno paliti sveću. I to ispunjava decenijama.
„Ode se svakog dana bez obzira na vremenske uslove, Čegar je golo brdo. Izloženo je vetrovima, snegovima kad bude zimski period nije baš prijatno doći, bude čak i smetova da se jedva probijem do spomenika da bi Sinđeliću zapalio sveću... E u ovoj godini se to nije desilo ni jednog dana (da ne dođe). Dok budem mogao da se krećem, ja ću ovaj amanet da ispunjavam“, ponosno naglašava Marković. Prisetio se i jedne posete medija kada ga vremenske neprilike nisu sprečile: "Sneg do grudi. Kao da smo u Sibiru. Takav ambijent i na u takvim uslovima sam ja iznosio ovde i klupu da se završi eto to snimanje".
"Dok mogu da hodam, biću ovde" i unuka koja nastavlja tradiciju
Iako ima 81 godinu, kaže da ga zdravlje odlično služi i da poslednje dve godine radi „kao da mu je 35 godina“. Na pitanje da li bi ikada odustao, odgovor je kategoričan.
"Bio sam u raznoraznim stresnim situacijama ali tako nešto uopšte mi ne pada na pamet. Dok sam živ, dok mogu da fizički sam da hodam, ovde sam svakog dana i neka to ljudi vide kao moju zahvalnost i Sinđeliću i borcima", poručuje Sele.
Ipak, mislio je i na budućnost ovog svetog mesta. Zvanični zamenik biće njegova unuka Milica, koja je za to već spremna.
"Ona uči odlično engleski, voli Čegar, voli istoriju našu i vrlo, vrlo je spretna da dočeka goste i da im kaže nešto", s ponosom zaključuje čuvar Čegra.
Sve misterije Čegra: Mistično kamenje i fenomen "Sinđelić u steni"
Osim Seletove neverovatne besede o Čegarskoj bici, posetioci na ovom mestu mogu da saznaju i kako su se na spomeniku, koji je sagrađen od kamenja iz niške Tvrđave našle i mistične kamene ploče sa masonskim simbolima.
O topovima sa Cera koji krase ovo spomen obeležje ali i priču na koji način ovaj spomenik, na jedinstveni način, spaja dve srpske dinastije — Obrenoviće i Karađorđeviće.
Od Seleta će posetioci čuti i sve o stenama koje se vide sa Čegra a koje na obližnjem brdu prave ljudski lik koji podseća na vojvodu Sinđelića. Vizuelni fenomen poznat kao "Sinđelić u steni", objašnjava Sele, najbolje se vidi u sumrak, doba dana kada je poginuo slavni vojvoda.
