Zaljubljenost u šah u velikoj meri opredelila je život Jana Lundina, ambasadora Kraljevine Švedske u Srbiji. Drevna igra spojila ga je sa srpskim jezikom, ali i sa sadašnjom suprugom Milicom.
Lundin je na funkciju ambasadora stupio u julu prošle godine, ali je čari Beograda spoznao mnogo ranije, 1984. godine, kada je u glavni grad tadašnje Jugoslavije došao kao mladi prevodilac i sekretar vojnog izaslanika Švedske u SFRJ.
- U to vreme upoznao sam buduću suprugu i to objašnjava zašto ovako dobro govorim srpski. Od tada sam praktično svake godine dolazio u Srbiju, a ovo je treći put da u njoj živim kontinuirano u dužem vremenskom periodu - počinje razgovor za "Blic" njegova ekselencija Jan Lundin koji se ljubazno odazvao našoj molbi za razgovor tokom boravka u Čačku.
Za njega nema prevelike razlike između današnjeg i onog Beograda koji je upoznao pre 33 godine.
- Beograd je lep i prijatan za život, bez obzira na vreme u koje u njemu boravite. Uvek sam uživao u tom specifičnom gradu. Ali, ja volim da putujem i radim po celoj Srbiji. Volim brdovite predele u Šumadiji, srpsku kafu, ljude - kaže Lundin.
Posebno ističe sklonost prema srpskoj hrani.
- Volim puno toga što pruža srpska kuhinja i to je skoro problem za mene (smeh). Obožavam, recimo, leskovačku mućkalicu, generalno tu jaču hranu. Ljubitelj sam i kuvanih jela kao što je prokelj, kao i tradicionalnih poput sarme ili pasulja. Moja supruga odlično kuva srpska jela i s te strane sam zaista imao sreće - kroz osmeh zadovoljnog čoveka priča švedski ambasador.
Predstavnik najveće skandinavske države zadesio se na službi u Beogradu u periodu kada Švedska i Srbija obeležavaju stogodišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa. Oni se nikada nisu prekidali bez obzira na, pre svega, turbulentne periode kroz koje je Srbija prolazila u raznim varijacijama svoje državnosti.
- To su veoma dobri i stabilni odnosi, koji proističu iz puno zajedničkih stvari koje dele dve države. I jedna i druga su regionalno najveće zemlje, Švedska na severu, a Srbija na zapadnom Balkanu, pa se može reći da smo mi u tom smislu velika ili starija braća naših regiona i to stvara neko međusobno razumevanje. Takođe, izabrali smo nesvrstanost kada je u pitanju politika bezbednosti i nikada nismo bili delovi vojnih alijansi. Treći faktor je to što dosta Srba živi i radi u Švedskoj. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka puno Jugoslovena i Srba došlo je u Švedsku i oni su doprineli blagostanju moje domovine. Ti ljudi danas su most između dve zemlje. Procena je da oko 130.000 Srba živi u Švedskoj. Njima bih pridodao i srpske zetove kao što sam ja - navodi švedski diplomata.
Jan Lundin je pravnik i filolog. Na Univerzitetu u Upsali diplomirao je iz oblasti slovenskih jezika, istočnoevropskih studija i ekonomije. Na Univerzitetu u Stokholmu odbranio je master iz pravnih nauka. Pored maternjeg, tečno govori još deset jezika. Pasionirani je zaljubljenik u šah.
- Završio sam srpski i ruski jezik. Moj diplomski rad na Filološkom fakultetu bio je "Onomatopeja u srpskom jeziku". Ruski sam počeo da učim u gimnaziji, pošto sam hteo da budem dobar šahista, a ruski jezik je bio put ka tome. Kad sam već krenuo sa slovenskim jezikom, ubedili su me da naučim i srpski i na neki način mi tako opredelili život. Šah me je uveo slovenske jezike, a srpski me upoznao sa budućom suprugom. Lepo, zar ne? - zaključuje Jan Lundin.
Srbi otvoreni prema gostima
Koje su sličnosti, a koje razlike Srba i Šveđana, pitali smo ambasadora.
- Srbi su spontano otvoreniji prema strancima od Šveđana, ne plaše se ljudi sa strane i to je zaista velika stvar. Zbog toga sam ja uživao od prvog trenutka kada sam došao ovde. Srbija je otvorena kultura prema gostima. Ovde ste možda previše temperamentni, zbog čega u izvesnoj meri pati vaša politička kultura. Taj temperament može biti priličan problem u politici, pa zbog toga i diplomate ponekad imaju posla. Ali, i mi moramo da radimo - ocenjuje Jan Lundin.
