Pravilna i brza reakcija kod gubitka svesti, prestanka disanja, krvarenja ili gušenja može spasiti život
Kod gušenja koristi se Hajmlihov zahvat, a deci se pomaže lupkanjem po leđima, dok tokom celog postupka treba ostati na vezi sa Hitnom pomoći i pratiti uputstva lekara
U trenucima kada neko izgubi svest, prestane da diše, obilno krvari ili se zagrcne hranom, pravovremena reakcija osobe koja se zatekne na licu mesta može biti presudna. Doktorka Danijela Jevtić iz beogradske Hitne pomoći objasnila je koje prve mere treba preduzeti do dolaska lekara i upozorila na greške koje građani najčešće prave.
Doktorka Danijela Jevtić iz beogradske Hitne pomoći ističe da se ekipe često susreću sa situacijama u kojima bi pravilna reakcija prisutnih mogla značajno da pomogne pacijentu.
Šta uraditi kada osoba izgubi svest
Kako objašnjava dr Jevtić, privremeni gubitak svesti, odnosno kolapsno stanje, zahteva jednostavne, ali veoma važne korake.
"Kada kažemo kolapsno stanje, odnosno privremeni gubitak svesti, osobu treba poleći i noge blago podići u odnosu na nivo grudnog koša", objašnjava doktorka.
Dodaje da se stanje svesti može proveriti pritiskom na uho.
"Pritisnemo ili blago uštinemo ušnu resicu kako bismo videli koliko osoba reaguje na nadražaj", objasnila je doktorka.
Bočni položaj kod osobe koja diše
Ako je osoba bez svesti, ali i dalje diše, naročito nakon epileptičnog napada ili ukoliko povraća, važno je da se pravilno postavi.
"Kod EPI napada ili kada pacijent povraća, ako je izgubio svest, a diše, stavite ga u bočni položaj sa glavom okrenutom nadole kako bi disajni putevi ostali prohodni", savetuje dr Jevtić za RTS.
Kako započeti reanimaciju
U slučaju da osoba prestane da diše, ne treba gubiti vreme, objašnjava ona, a prvi korak jeste osobu staviti na tvrdu podlogu.
"Masaža srca ne radi se na krevetu, jer je potreban čvrst oslonac", naglašava doktorka.
Potom sledi masaža srca koju je dr Jevtić slikovito objasnila.
"Jedna šaka ide preko druge, korenom dlana pritiskamo sredinu grudne kosti i trudimo se da grudni koš utisnemo oko pet centimetara. Pritisci treba da budu u ritmu 1, 2, 3, 4, a lekar iz dispečerskog centra često ostaje na vezi i odbrojava tempo sve dok ekipa ne stigne", rekla je dr Jevtić.
Kako ističe, na taj način održava se cirkulacija i povećavaju šanse da mozak ostane sačuvan ukoliko se pacijent uspešno reanimira.
Kako zaustaviti krvarenje
Kada je reč o težim povredama, kao što je krvarenje, veliki broj ljudi uspaniči se kada, ali doktorka objašnjava da je najvažnije odmah izvršiti pritisak na ranu.
"Ako postoji krvarenje na ruci ili nozi, ekstremitet treba podići iznad nivoa srca i snažno pritisnuti mesto krvarenja kako bi se krvni sud priljubio uz kost. Iskoristite ono što imate pri ruci – zavoj, peškir ili deo garderobe", savetuje ona i dodaje da, kada je moguće, potrebno je staviti hladnu oblogu.
Krvarenje iz nosa: Greška koju mnogi prave
Jedna od najčešćih grešaka je zabacivanje glave unazad prilikom krvarenja iz nosa.
"Glava treba da bude nagnuta napred, nozdrve čvrsto pritisnute, a led se stavlja na koren nosa i potiljak. Takođe, važno je reći lekaru da li osoba koristi antikoagulantnu terapiju", navela je dr Jevtić.
Šta uraditi kada se neko zagrcne
Govoreći o Hajmlihovom zahvatu u slučaju da se osoba zagrcne, doktorka objašnjava da je pravilna tehnika od presudnog značaja.
"Kada se čovek davi, to se često dešava kod ljudi koji su dementni, obuhvatimo osobu ispred nas i pritisnemo je, jedna pesnica na stomak, druga preko nje, a osoba je blago povijena napred. Tim pritiskom često uspeva da se izbaci zalogaj koji je zapušio disajne puteve", objasnila je ona.
Ako se osoba davi, odsono guši, a sama je u prostoriji, postoji način da pokuša da sebi pomogne.
"Može da se prebaci preko naslona stolice ili druge čvrste prečke i sopstvenom težinom izvrši pritisak na stomak kako bi pokušala da izbaci zalogaj", objasnila je dr Jevtić.
Kako pomoći detetu koje se guši
Ipak, kod dece postupak je drugačiji.
"Dete treba postaviti tako da glavica bude okrenuta nadole i lupkati ga između lopatica kako bi se strano telo izbacilo iz disajnih puteva", istakla je doktorka.
Nikada ne prekidajte vezu sa Hitnom pomoći!
Dr Jevtić na kraju upućuje apel svim građanima da tokom razgovora sa dispečerom ostanu na vezi.
"Nikada nemojte prekidati vezu zato što ste uznemireni. Ako prekinete razgovor, ponovnim pozivom vraćate se na kraj reda čekanja. Lekar će vas voditi kroz sve korake prve pomoći do dolaska ekipe", poručila je.
Posebno naglašava da u najtežim situacijama nije najvažnije što pre smestiti pacijenta u automobil i krenuti ka bolnici.
"Nije poenta da osobu odmah stavite u kola i vozite. Najvažnije je da prve mere pomoći sprovodite tačno onako kako vam lekar kaže preko telefona, jer upravo one mogu da spasu život", zaključila je dr Danijela Jevtić.
