Incident na Banovom brdu u kojem su majka i ćerka povređene pokrenuo je pitanje bezbednosti pešaka u Srbiji
Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja ističe da se pešački prelaz ne sme doživljavati kao apsolutna zaštita i da odgovornost imaju i vozači i pešaci
Novi slučaj u kojem su majka i ćerka povređene dok su prelazile ulicu na pešačkom prelazu na Banovom brdu ponovo je otvorio pitanje koliko su pešaci u Srbiji zaista bezbedni, čak i onda kada poštuju pravila. Upravo je taj incident bio povod za razgovor sa Veljkom Ćurčićem iz Agencije za bezbednost saobraćaja, koji je u "Jutru na Blic" govorio o rastućem broju nezgoda, odgovornosti vozača i pešaka, ali i o ozbiljnim problemima u kulturi ponašanja u saobraćaju
Ćurčić upozorava da se pešački prelaz često doživljava kao apsolutna zaštita, iako praksa pokazuje drugačije. Posebno ističe široke gradske bulevare, poput onih na Novom Beogradu, gde vozači voze opuštenije i brže, zbog čega pešaci postaju dodatno ugroženi.
Bezbednost pešaka nikako ne sme biti pretpostavka
Veljko Ćurčić jasno poručuje da ni vozači ni pešaci ne smeju da funkcionišu po principu pretpostavke i automatizma.
- Bezbednost pešaka nikako ne sme biti pretpostavka. Ne smemo pretpostaviti da li će pešak negde naići. To je odgovornost svih učesnika u saobraćaju. Ono što je neophodno jeste da su svi svesni svojih zakonskih obaveza i da se njih pridržavaju.
On naglašava da je ključ u međusobnom razumevanju i poštovanju, a ne u sukobu vozača i pešaka.
- Bezbednost saobraćaja počinje onog trenutka kada i vozači i pešaci jedni u drugima vide ljude, a ne prepreke. I ono što je negde poruka jeste da svi smo mi u nekom trenutku vozači, pa smo u drugom trenutku pešaci, pa smo biciklisti. Moramo uvažiti potrebe jedni drugih i što je najvažnije, biti spremni da oprostimo tuđu grešku zarad svoje bezbednosti.
Nema iznenadnog ulaska na pešački
Ćurčić posebno upozorava na čestu grešku pešaka - iznenadno stupanje na kolovoz, uz očekivanje da vozilo momentalno stane.
- Pešački prelaz jeste mesto gde se prelazi ulica, bio on semaforizovan ili ne, ali ne po svaku cenu. Moramo se prethodno dobro uveriti da li možemo na bezbedan način. Ne smemo iznenada nastupiti na pešački prelaz što je čest slučaj. Moramo ostvariti interakciju sa vozačem, dati mu jasan znak.
On objašnjava i fizičku stranu problema - čak i kada vozač želi da reaguje, nekada nema dovoljno vremena ni prostora.
Mobilni telefoni i slušalice dodatno ugrožavaju pešake
Jedna od važnih tema razgovora bila je i sve češća upotreba mobilnih telefona tokom prelaska ulice. Ćurčić upozorava da su pešaci danas često mentalno odsutni iz saobraćaja.
Posebno upozorava da odrasli svojim ponašanjem utiču na decu.
- Loš primer dajemo mlađima, loš primer dajemo, pogotovo deci. Oponašamo jedni druge. Dobrim konkretnim primerima moramo uticati na promenu ponašanja, izgradnju ispravnih stavova i na stvaranju bezbednog učešća.
Od početka godine poginula su 34 pešaka
Ćurčić navodi i zabrinjavajuću statistiku, od početka godine poginula su 34 pešaka, a među najrizičnijima su starije osobe.
- Nažalost, najviše nam stradaju pešaci upravo na takvim deonicama. Od početka godine 34 pešaka je izgubilo život u saobraćajnim nezgodama. Uglavnom većinom su prepoznata stara lica kao jedna od najrizičnijih kategorija, budući da im više vremena treba za prelazak, često precenjuju svoje sposobnosti.
Poseban problem predstavljaju i kratki semaforski intervali na velikim raskrsnicama, zbog kojih mnogi pešaci ostaju nasred kolovoza kada se uključi crveno svetlo. Ćurčić kaže da takve anomalije moraju hitno da se rešavaju.
Svako četvrto poginulo lice je pešak
Možda i najdramatičniji podatak iz razgovora jeste procena Agencije za bezbednost saobraćaja da pešaci čine ogroman procenat stradalih u saobraćaju.
Kako Ćurčić kaže - svako četvrto poginulo lice je pešak.
Upravo zbog toga Ćurčić insistira da se bezbednost pešaka ne sme svoditi samo na kampanje i pojedinačne apele posle tragedija, već da je potrebno menjati navike i vozača i pešaka, kao i način organizacije gradskog saobraćaja.
