Na Crvenoj liste ugroženih vrsta, više je od 30 odsto procenjenih vrsta koje su pod pretnjom izumiranja, dok se sam proces izumiranja vrsta na planeti konstantno ubrzava, te je danas i do 10.000 puta brži nego što bi to bilo u prirodnim uslovima.
Četvrtina sisara u svetu je globalno ugrožena; svaki četvrti sisar, svaki treći vodozemac i svaka osma ptica je pred nestajanjem. Za razliku od masovnih izumiranja koja su bila prouzrokovana zbivanjima iz geološke istorije naše planete, za izumiranje o kojem govorimo danas skoro isključivo je odgovorna jedna vrsta - čovek.
Ovi sumorni podaci predstavljeni su povodom obeležavanja Međunarodnog dana biodiverziteta. Biodiverzitet, ili biološka raznovrstnost, predstavlja raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na planeti u svim svojim pojavnim oblicima, predstvaljajući osnovu života na planeti i ima direktan uticaj na život svih ljudi. Ipak, svet je u poslednjih nekoliko decenija počeo da gubi vrste i staništa rastućom i zabrinjavajućom brzinom, u prvom redu zbog ljudskih aktivnosti.
Zaštita retkih i ugroženih vrsta, poput medveda, risa, morune, šargana, orla krstaša, stepskog božura, Pančićeve omorike, kao i njihovih staništa osnova je za zaustavljanje stope opadanja biološke raznovrsnosti u svetu. U Srbiji, zaštita i očuvanje biodiverziteta se pored primene nacionalnog zakonodavstva, obezbeđuje i primenom nekoliko potpisanih međunarodnih konvencija.
Srbija je i jedna od potpisnica Međunarodne konvencije o biološkoj raznolikosti po kojoj se obavezala da će do 2020. godine povećati ukupnu površinu teritorije pod zaštitom na 10 odsto.
- Trenutno je u Srbiji zaštićeno samo 6,5 odsto teritorije, što je znatno ispod proseka. Ne samo da je potrebno povećati broj i površinu zaštićenih područja, nego je i neophodno unaprediti stanje u već zaštićenim područjima - rekla je
Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.
