Jedna od najvećih pretnji čovečanstvu usled klimatskih promena je dostupnost vode širom sveta.
Banka Amerike “Meril Linč” nedavno je izbacila opsežni izveštaj o tome šta u budućnosti čeka poljoprivredu i vodosabdevanje na Zemlji.
Među najzabrinjavajućim problemima 21. veka tako se navode: nestašica vode i ograničena poljoprivreda.
Prema pomenutom izveštaju napravljena je i grafika koja pokazuje na koji način globalno zagrevanje - koje je neminovno čak i da sutra prestanemo da emitujemo CO2 (ugljendioksid) - utiče na svetsko snabdevanje vodom, stepen po stepen.
Zagrevanje za 1 stepen Celzijusa
- mali glečeri u Andima će potpuno nestati što će ugoroziti snabdevanje vodom za 50 miliona ljudi.
Za 2 stepena
- Od 20 do 30 posto će se smanjiti pristupačnost vode u ranjivijim regijama kao što su jug Afrike i Mediteran.
Za 3 stepena
- Ozbiljne suše na jugu Evrope se događaju jednom na svakih desetak godina, 1,4 milijarde ljudi suočiće se sa manjkom vode, a povećaće se rizik od poplava.
Za 4 stepena
- Potencijalno će se zalihe vode na jugu Afrike i u Mediteranu smanjiti za 30 do 40 procenata.
Za 5 stepeni
- Moguće prisustvo velikih glečera na Himalajima moglo bi i te kako da utiče na barem milion stanovnika Kine i više stotitna miliona Indijaca.
Izveštaj ističe da će kriza u snabdevanju vodom biti tema broj jedan na Svetskom ekonomskom forumu o globalnim rizicima. To nije mali problem. Nije regionalna suša. To je trned koji će na kraju uticati na svakog stanovnika planete: šta jedemo, kako jedemo, ko ima dovoljno hrane, pa čak i to kakvog nam je ukusa hrana.
