Najveću životnu radost prekinuo je horor - umrla posle prevremenog porođaja, blizance jedva spasili

Jedne tihe jesenje noći u Rimu, pre nekoliko godina, prevremeno su rođeni blizanci, devojčica T. i dečak A., u 34. nedelji trudnoće. Težili su svega 2.290 i 1.800 grama i odmah su smešteni na neonatalnu intenzivnu negu u rimskom Polikliniku Umberto I. D

Dva dana kasnije, njihova majka, dvadesetsedmogodišnja A. M., iznenada je preminula od masivnog postporođajnog krvarenja. U jednom trenutku, jedna porodica je nestala, a jedan čovek ostao sam. Mizan, poreklom iz Bangladeša, preko noći je postao udovac, otac dvoje novorođenčadi u inkubatorima i roditelj trogodišnje devojčice koja je ostala u domovini sa bakom i dekom.

Udovac, stranac i otac prevremeno rođenih beba

Bez porodice u Italiji, suočio se sa surovim izborom: raditi ili brinuti o deci.

"Svako jutro dolazio je na odeljenje, stajao pored inkubatora i ćutao satima. U očima mu je bilo jedno pitanje: ‘Pomozite mi da ne ostanem sam’“, svedoči tadašnji direktor odeljenja.

Iako prevremeno rođene bebe danas preživljavaju u 96 odsto slučajeva zahvaljujući savremenoj medicini, devojčica T. razvila je ozbiljnu komplikaciju nekrotizujući enterokolitis. Zahvaljujući brzoj reakciji lekara i sestara, oporavila se i ponovo počela da se hrani posle 25 dana.

Pročitajte još

Milan je ostao udavac, a ženi na samrti je dao obećanje da će biti brižan otac

Mladoženja postao udovac odmah nakon venčanja, a sada se sudi sa bivšom taštom zbog imovine

Misteriozna smrt trudnice: Umrla u snu, ni njoj ni bebi nije bilo spasa

Zakon protiv života

Iako su blizanci mogli biti otpušteni, zadržani su u bolnici jer ih kod kuće nije imao ko da dočeka. Pokušano je sve kako bi Mizanovi roditelji dobili vizu i došli u Italiju ali zakon to nije dozvoljavao.

Na kraju, slomljen okolnostima, Mizan je doneo odluku koju niko ne bi smeo da donese: vratio se u Bangladeš i ponovo se oženio ne iz izbora, već iz nužde, kako bi svojoj deci obezbedio porodicu.

Novi početak uz pomoć dobrih ljudi

Zahvaljujući humanitarnoj intervenciji i angažovanju institucija, porodica je ponovo spojena. Blizanci su otpušteni iz bolnice na Badnje veče, stari dva i po meseca i teški oko četiri kilograma.

Danas, šest godina kasnije, T. i A. trče po rimskim parkovima, a njihov otac često kaže:

"Bez dobrih ljudi koje sam sreo u Italiji, ne bih izdržao.“