Jedan gastarbajter iz regiona podelio je svoje iskustvo gde uprkos zaradi od 2.400 evra, oseća se strancem i živi skromno
Često ga na poslu nazivaju "Auslender", što mu posebno teško pada
Mnogi ljudi s Balkana i danas veruju da odlazak u Nemačku automatski znači bolji život, veću platu i sigurnu budućnost. Ipak, iza priča o "uspehu preko granice" često se krije svakodnevica o kojoj se retko govori - umor, usamljenost i osećaj da ni posle godina rada čovek nije potpuno prihvaćen.
Upravo zato ispovest jednog gastarbajtera iz regiona, koji u Nemačkoj zarađuje 2.400 evra mesečno, izazvala je veliku pažnju na društvenim mrežama. Jedna reč koju svakodnevno sluša na poslu, kako kaže u svojoj objavi na Fejsbuk stranici "PrekoGrane", više ga zaboli od napornog rada i života daleko od kuće.
Očekivanja naspram realnosti
"Radio sam ceo život da odem 'preko'. Kad sam konačno došao u Nemačku, mislio sam da sam uspeo. Plata 2.400 evra, novi telefon, auto na rate... svi dole misle da živim top život.
A realnost? Budim se u 4:30. Vozim 40 minuta do posla. Radim s ljudima koji me i posle tri godine zovu 'Auslender'. Vratim se kući mrtav umoran u stan koji delim sa još dvojicom.
Nekad po dva dana ne pričam ni sa kim normalno. Najviše boli što svi misle da si uspeo samo zato što si u Nemačkoj", napisao je.
"Do tebe je, ne do Nemačke"
U komentarima ispod objave javili su se brojni ljudi sa sličnim iskustvima, a neki su pokušali da mu pruže reči podrške.
"Ajde, biće bolje. Ne treba se gurati u velike gradove gde su stanovi preskupi", poručio mu je jedan korisnik.
Bilo je i onih koji su mu poručili da je promena ipak u sopstvenim rukama.
"Ako se posle tri godine nisi pomerio s jedne tačke – do tebe je, a ne do Nemačke!", napisao je jedan korisnik.
Ima još onih koji su to doživeli
Drugi su podelili i sopstvena iskustva života u inostranstvu.
"Deset godina u Nemačkoj uz puno muke i truda, učenja jezika, doškolovanja i borbe s birokratijom i nepotizmom ipak nije donelo zadovoljavajući rezultat. Postigao sam dosta i put mi je otvoren za još više, ali se ipak budim s tugom u srcu. Nije sve u novcu, daleko od toga. Ovde najviše fali društveni život i ona neka opuštenost bivanja i življenja. Svaki dan je borba, a front je polako dosadio", stoji u jednom od komentara.
