Lokalni stanovnici, Inuiti, vrednuju svoju tradiciju i bore se za nezavisnost svojih prirodnih resursa.
Iv Beserovac opisuje Grenland kao mesto gde modernizacija susreće tradiciju, sa sve više lokalnog odlučivanja.
Ono što je počelo kao jedna izjava Donalda Trampa o Grenlandu nakon povratka na vlast prošlog januara, ove godine se nastavilo kao ozbiljna pretnja svetu koji poznajemo. Oči celog sveta okrenute su ka Grenlandu, jer je predsednik Amerike aktualizovao je staru ideju o američkom prisustvu na najvećem ostrvu planete, govoreći ne više o kupovini, već o strateškoj nužnosti američkog uticaja na Arktiku.
Među onima koji Grenland poznaju iz prve ruke je i Iv Beserovac, travel bloger iz Srbije, poznat na mrežama kao „Nomaddna“. On je prošle godine posetio ostrvo u trenutku kada su klimatske promene, novi rudni projekti i geopolitička nadmetanja podstaknuta nastupima i istupima Donalda Trampa postali deo svakodnevice njegovih stanovnika.
"Karta do Grenlanda? Kao da plaćaš mali auto"
Kako je rekao u razgovoru za "Blic“, odlazak na Grenland nikada nije bio jednostavan, pre svega finansijski.
-Uvek je bilo teško doći do Grenlanda, prvenstveno finansijski. Imao sam sreće, pojavila se jedna povoljna karta – Beograd–Kopenhagen–Grenland za manje od 500 evra. Rekao sam: ‘Sad ili nikad’“, rekao je on.
Autonomija jača, ali Danska i dalje drži ključne poluge vlasti
U proteklim godinama Grenland je dodatno ojačao svoju samoupravu. I dalje je deo Kraljevine Danske, ali sve više odluka iz oblasti ekonomije, zdravstva i pravosuđa donosi se lokalno. Građani imaju danske pasoše, ali je Grenland, baš kao i Farska ostrva, van Evropske unije.
-Inuiti su se izborili za sebe. Danska im je ranije nametnula ograničenja u ribolovu i kitolovu, a u prošlosti su ih gurali u fabrike, potpuno mimo njihove tradicije. Danas svi govore danski, engleski i inuitski - objašnjava Iv.
Pored namere Trampa da ih pripoji, što su osudili kroz demonstracije, jedna stvar ih isto nervira.
-Nikako ih nemojte zvati Eskimima. To ih vređa. U prevodu znači ‘čovek koji jede sirovo meso’, a oni se izjašnjavaju kao Inuiti“, kaže Iv.
Grenland danas
Ostrvo je poslednjih godina dosta modernizovano, naročito u priobalnim mestima kao što je Ilulissat.
-Kuće su im kao iz Skandinavije, sve šareno da bi razbili sivilo dana kada vreme odjednom postane apokaliptično. Mladi su potpuno isti kao kod nas – TikTok, YouTube, mreže. U tržnom centru možeš da nađeš sve kao u Evropi - priča on.
Tradicionalno se, međutim, i dalje čuva.
-U manjim mestima i dalje love, čuvaju pseće zaprege, imaju posebnu rasu pasa koja podnosi ekstremne temperature. Žive normalno, bez raskoši, ali daleko od siromaštva- otkriva nam Iv.
Rudna bogatstva triger za konflikte
Promene su poslednjih godina ubrzane. Topljenje glečera otvaralo je nova rudna nalazišta strategijskih metala poput retkih zemalja, nikla i kobalta. Zbog toga su i Danska i SAD, ali i Kina, intenzivirale interesovanje.
Upravo na toj tački uklapa se najnoviji talas izjava Donalda Trampa.
Naime, nakon povratka u Belu kuću 2025. godine, Tramp je ponovo pokrenuo pitanje Grenlanda, ovog puta kroz širenje američke vojne infrastrukture oko baze Tule (Thule Air Base) na severu ostrva, jačanje učešće američkih kompanija u rudnim projektima, a počeo je i da otvoreno kritikuje Dansku da "koči razvoj" Grenlanda
Evropska unija i Danska odgovorile su tvrdo, uz jasnu poruku da "Grenland nije predmet trgovine niti strateškog pritiska“.
Šta kažu ljudi koji tamo žive?
Iv kaže da su Grenlanđani uglavnom mirni, povučeni i pragmatični, ali da je atmosfera poslednjih godina izmenjena.
-Temperamentom su mnogo mirniji od nas. Ali nakon svih priča iz Vašingtona, mislim da im proradi inat - kaže.
Prema rečima lokalaca s kojima je razgovarao, stavovi su uglavnom sledeći: oni ne žele da postanu američka teritorija, takođe ne veruju Danskoj zbog istorijskih trauma i kolonijalnih politika ali žele da profitiraju od ruda koje led sada otkriva
- Moje mišljenje je da će da im proradi inat – da požele da budu svoji, da im ni Danska, ni Amerika. Međutim, tu su moguće razne političke igre, to nije moj fah, ali de fakto oni mogu iz cele priče oko rudnika da profitiraju. Sad, da li uz pomoć Danaca, Amerikanaca, to će biti na samom narodu koji, opet moram da kažem, nije baš blagonaklon prema kraljevini Danskoj zbog ružnih stvari iz prošlosti – rekao nam Iv tom prilim na kraju.
