Sahrana je poslužila kao snaga nade i solidarnosti, kada je zajedništvo bilo najvažnije.
Priča o porodici Rašević osvetljava važnost međusobnog uvažavanja bez obzira na veru ili poreklo.
Uprkos tome što je sneg 10. januara već uveliko prekrio puteve u mestu Slivno kod Breze i dostizao više od pola metra, komšije Bošnjaci i porodica nisu odustali od poslednje želje pokojne Ilinke Rašević, da bude sahranjena uz supruga Rada. Te zime, u selu koje je utihnulo pod snežnim nanosima, ljudskost je progovorila najglasnije.
Komšije iz Slivna, Orahova i Neprivaja, ne pitajući za veru, poreklo ili bilo kakvu razliku, uzeli su lopate u ruke i uz traktor na čelu probili put kako bi pokojnicu sahranili dostojanstveno, onako kako bi i njen suprug želeo.
Selo zavejano, ali ljudskost nepokolebljiva
Ilinkina poslednja želja bila je da počiva pored muža u rodnom Slivnu. Živela je na Mojmilu u Sarajevu, ali je porodica, sin Srđan, ćerka Nataša, snaha Sava i sestra od strica Rosa odlučila bez dvoumljenja da joj ispuni amanet. Zanimljivo, pre više od tri decenije, 1992. godine, u gotovo istim uslovima, komšije su pomogle da se sahrani i njen suprug Rade. Tada, kao i sada, dobrota je pobedila nevreme, pišu "Nezavisne".
Porodica Rašević važi za jednu od najuglednijih u tom kraju, kuću u kojoj su se oduvek slavili i Božići i Bajrami, gde su komšije uvek mogle da pronađu pomoć, razumevanje i toplu reč. "To je dobra kuća, kuća na dobrom glasu. Oduvek su poštovali komšije, a i komšije njih“, pričaju meštani.
Suze, zahvalnost i primer koji BiH ne sme zaboraviti
Emocije na sahrani govorile su više od reči. Sveštenik je tokom obreda posebno zahvalio komšijama Bošnjacima, a njegov govor ostavio je trag topline i nade u danu kada je porodici bilo najteže. Imena onih koji su pomogli, Srđan, Nataša, Sava, Rosa, Arif Sirotanović, Dževad Nahić, Meho Trebo Pile, Almir, Zehro, Murge, Osman, Belmin, Semir, Namir, Tarik, Muharem i mnogi drugi, ostaju zapisani kao simbol zajedništva.
Komšije poručuju da ovaj događaj treba da bude podsetnik svim ljudima u Bosni i Hercegovini: različitosti nisu prepreka, već bogatstvo. U trenucima najdublje tuge, dok su putevi nestajali pod snegom, pokazalo se šta zaista drži zajednicu – solidarnost, poštovanje i ruka komšije pružena kada najviše treba.
Ljudskost jača od svakog nevremena
"Sneg je pokušao da zaustavi put, ali nije uspeo da zaustavi ljudskost“, rekli su meštani. Tog dana, u tišini prekrivenog sela, najglasnije se čulo ono što se uvek pamti: da su toplina, komšijski duh i međusobno poštovanje vrednosti koje nijedno nevreme ne može zatrpati.
