Džadav Pajeng je četiri decenije svakodnevno sadio po jednu sadnicu, stvorivši šumu površine veće od 550 hektara.
Podstaknut prizorom uginulih zmija bez hlada, Pajeng je svoju misiju započeo 1979. godine u saveznoj državi Asam.
Jedan čovek, jedna sadnica dnevno i 40 godina upornosti. Tako je nastala šuma koja danas zauzima više od 550 hektara i predstavlja dom stotinama biljnih i životinjskih vrsta. Neverovatna priča Indijca Džadava Pajenga (Jadav Payeng) pokazuje koliko jedan čovek može da promeni prirodu oko sebe.
Sve je počelo 1979. godine u indijskoj saveznoj državi Asam, kada je tada šesnaestogodišnji Pajeng na peščanom sprudu reke Bramaputre naišao na stotine uginulih zmija. Životinje nisu uspele da prežive velike vrućine jer na tom mestu nije bilo nijednog drveta koje bi pravilo hlad.
Taj prizor promenio mu je život.
Svakog dana sadio je novu sadnicu
Umesto da čeka da neko drugi reši problem, odlučio je da počne sam. Najpre je sadio bambus, jer brzo raste i lako se prima, a zatim je nastavio sa različitim vrstama drveća koje su zahtevale mnogo više nege.
Bez pomoći države, donacija ili velikih projekata, svakodnevno je odlazio na isto mesto i sadio novo drvo.
Mladim sadnicama donosio je vodu ručno, a od bambusa je pravio jednostavne sisteme za navodnjavanje kako bi biljke preživele sušne periode. Toliko se posvetio pošumljavanju da je zbog toga napustio školovanje.
Kako su godine prolazile, priroda je nastavila posao umesto njega. Drveće je počelo samo da širi seme, pa je šuma rasla sve brže.
Šumu su otkrili sasvim slučajno
Decenijama gotovo niko nije znao šta nastaje na peščanom ostrvu usred reke.
Tek 2008. godine lokalne vlasti prvi put su otkrile šumu, i to sasvim slučajno. Krdo od oko stotinu divljih slonova ušlo je u novoformiranu šumu, što je privuklo pažnju nadležnih službi. Kada su izašli na teren, zatekli su ogromno područje obraslo drvećem.
Do tada niko nije ni slutio da je jedan čovek uspeo da stvori čitav šumski ekosistem.
Danas slonovi u toj šumi redovno borave mesecima, a upravo tu na svet dolaze i njihovi mladunci.
Veća je od njujorškog Central parka
Šuma danas nosi naziv Molai, po Pajengovom nadimku, i prostire se na oko 550 hektara, što je površina veća od čuvenog Central parka u Njujorku.
U njoj danas žive bengalski tigrovi, indijski nosorozi, jeleni, majmuni i više od 300 vrsta ptica. Veliki deo površine prekriven je bambusom, dok je čitavo područje postalo jedno od najvažnijih utočišta za divlje životinje u tom delu Indije.
Dobio jedno od najvećih priznanja u zemlji
Zbog svog izuzetnog doprinosa očuvanju prirode, Džadav Pajeng je 2015. godine odlikovan nagradom Padma Shri, jednim od najviših civilnih priznanja u Indiji.
Još ranije dobio je i nadimak "Šumski čovek Indije", koji mu je dodelio Univerzitet u Delhiju.
Iako je njegova priča postala poznata širom sveta, Pajeng nije stao. I danas nastavlja da sadi drveće uz obale reke Bramaputre, sa željom da u narednim godinama pošumi još nekoliko hiljada hektara zemljišta.
