Tokom decenija, hotel je postao opasno mesto, sa pet smrtnih slučajeva i brojnim incidentima uprkos zaštitnim merama.
Hotel je izgrađen 1973. godine, a napušten samo dve godine kasnije, ostavljajući za sobom nelegalnu betonsku konstrukciju.
Posle više od pola veka čekanja, španske vlasti počele su konačno rušenje napuštenog Hotela Añaza, zloglasnog „hotela duhova“ koji je decenijama dominirao obalom Acorana južno od Santa Kruza. Gigantska, 22-spratna betonska konstrukcija iz 1973. godine godinama je bila simbol urbanističke greške i opasnog propadanja, sve do sada.
Radovi su procenjeni na 2,3 miliona evra, a kompletni troškovi padaju na teret državnog budžeta. Hotel je zamišljen kao turistički kompleks sa 741 sobom, ali je već 1975. napušten bez ikakvog validnog plana, u zoni gde masovna gradnja nikada nije bila odobrena. Investitor je ostao bez novca i praktično pobegao sa ostrva, ostavljajući za sobom ogromnu betonsku školjku koja je tokom decenija postala magnet za vandale, avanturiste i urbane istraživače.
Zgrada od 2.350 kvadrata danas vredi svega 48.000 evra, a u katastru ima čak 900 vlasnika, među kojima je mnogo stranaca. Svi oni ostaju bez nadoknade jer objekat nikada nije imao potrebne papire.
Kako je "hotel duhova" postao realna opasnost
Hotel je tokom godina postao mesto tragedija. Zabeleženo je pet smrtnih slučajeva, uključujući i tragičnu pogibiju 13-godišnje devojčice 2025. godine, koja je sa prijateljima ilegalno ušla u zgradu i pala sa visine.
Drugi incidenti uključuju opasne padove, ekstremno spuštanje sa krova i snimanje adrenalinskih parkur videa. Iako su vlasti još 2016. postavile metalne ograde od četiri metra i upozorenja, upadi su se nastavili, uprkos kaznama većim od 500 evra.
Prisilna eksproprijacija i uklanjanje do 2027.
Lokalne vlasti su zvanično pokrenule postupak prinudne eksproprijacije, jer objekat „ne ispunjava društvenu funkciju“. U Boletín Oficial potvrđeno je da je zgrada pravno neupotrebljiva, nelegalna i trajno nebezbedna.
Rušenje je planirano za period 2026–2027, a operacija se smatra izuzetno komplikovanom. Razlog: položaj objekta na strmoj obalnoj litici i prisustvo opasnih materijala, uključujući azbest, što zahteva specijalizovane ekipe i strogo kontrolisanu demontažu.
Time će konačno nestati jedna od najpoznatijih urbanističkih rana Kanarskih ostrva i simbol poluvekovnog čekanja između birokratije, nebrige i zapuštene megalomanije.
