Ova riba može narasti do osam metara i izuzetno je retka u plićacima ili na obali
U japanskom folkloru postoji verovanje da pojava ove ribe najavljuje zemljotrese
More je puno čudnih stvorenja koja gotovo nijedan čovek nikada ne vidi uživo – osim možda u morskom akvarijumu. Posebno duboko more krije živa bića najrazličitijih oblika i boja, daleko od očiju javnosti i svakodnevnih susreta na obali.
Jedno od njih je i takozvana "Doomsday Fish", odnosno "riba sudnjeg dana", dugačka srebrnkasta riba koja povremeno dospe do plićaka ili čak bude izbačena na obalu. Iako njen izgled i nadimak bude maštu i strah kod nekih ljudi, reč je o ribi trakavici iz porodice Regalecidae, čije telo može da dostigne dužinu i do osam metara, uz karakterističan zmijoliki oblik i srebrnkasti, ogledalski sjaj.
Riba sudnjeg dana: šta stoji iza verovanja
U pojedinim delovima sveta, posebno u japanskoj folklornoj tradiciji, postoji verovanje da pojava ove ribe na obali najavljuje zemljotrese i cunamije. Ovaj mit ima korene još iz 17. veka i i danas se povremeno oživljava kada se zabeleže retki susreti sa ovom dubokomorskom vrstom.
Dodatnu težinu toj priči dao je i zemljotres u Tohokuu i prateći cunami 2011. godine, u kojem je stradalo više od 20.000 ljudi, nakon čega su se pojavile tvrdnje o povećanom broju viđenja ove ribe u prethodnim godinama.
Međutim, naučna istraživanja ne potvrđuju ovakvu vezu. Studija iz 2019. godine nije pronašla nikakve dokaze o korelaciji između pojave ove ribe i zemljotresa, zaključivši da je ta povezanost iluzorna.
Prema podacima Scripps Institution, stručnjak Ben Frable navodi da su ovakvi nalazi izuzetno retki – od 1901. godine zabeleženo je svega oko 20 slučajeva izbacivanja ribe trakavice na obalu u Kaliforniji, što govori o njenoj retkoj pojavi u priobalnim zonama.
Osetljive na promene u dubini mora
Sličan stav postoji i u naučnoj zajednici. Kijoši Vadatsumi, bivši specijalista za ekološku seizmologiju i direktor organizacije e-PISCO, isticao je da dubokomorske ribe mogu reagovati na kretanja morskog dna, ali da to ne znači da postoji direktna veza između njihovog pojavljivanja i seizmičkih događaja.
On je objašnjavao da su vrste koje žive pri dnu okeana osetljivije na promene u dubini nego one bliže površini, ali da se primerci pronađeni na obali ne mogu tumačiti kao signal zemljotresa.
Prema podacima Florida Museum-a, ova vrsta je rasprostranjena širom svetskih okeana – u Atlantiku, Pacifiku, Indijskom okeanu, kao i u Sredozemnom moru. Zbog toga teoretski može biti viđena na različitim obalama sveta, iako su takvi susreti izuzetno retki i za većinu ljudi gotovo neverovatni.
(Chip.de)
