Ravnopravni, ali ne isti: Branko Vuković o odnosu muškarca i žene u savremenom društvu

Tema ravnopravnosti polova često se pominje u javnosti, ali se, kako ističe psihoterapeut Branko Vuković, retko precizno definiše. Gostujući u emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1, Vuković je govorio o tome šta ravnopravnost polova zapravo podrazumeva i gde se u praksi javljaju najveći problemi.

„Pitanje je kako ćemo definisati ravnopravnost polova. Ako kažemo da su muškarac i žena ravnopravni, moramo tačno da znamo šta to znači. Oni imaju ista prava, ali i iste obaveze i dužnosti. U tom smislu su jednaki“, objašnjava Vuković.

Međutim, on naglašava da ravnopravnost ne znači istovetnost.

„Muškarac i žena su prirodno različiti. Ne samo po polu, već i po načinu na koji rastu, razvijaju se, vaspitavaju i po onome što žele da rade u životu. Te razlike nisu prepreka, već upravo ono što ih spaja. Nemoguće je da ne budu različiti – te razlike su dobijene rođenjem. Ono što treba da im bude zajedničko, to su stvari koje sami dogovore. To je suština ravnopravnosti“, ističe psihoterapeut.

Vuković se osvrnuo i na odnose u različitim partnerskim zajednicama.

„Muškarca i ženu spaja različitost, dok je kod istopolnih parova spoj u sličnosti ličnosti. Njima je možda lakše da budu ravnopravniji nego muškarcu i ženi“, objašnjava on.

Govoreći o društvenom položaju muškaraca i žena, psihoterapeut priznaje da problemi i dalje postoje.

„Tu ima mnogo toga što potiče iz nekih starih vremena. Postoje rudimenti uverenja da je „nekada bilo bolje“, a ta uverenja danas prave smetnje“, kaže Vuković.

Jedna od najčešćih tema jeste razlika u platama.

„Postoji uverenje da su žene manje plaćene za isti posao koji rade muškarci. To je nekada zaista bilo tačno. U Americi su, na primer, žene nakon rođenja dece često prestajale da rade i brinule o kući i deci, jer je takav način života bio nametnut okolnostima. Poslovi su zahtevali putovanja i dugotrajno odsustvo od kuće, što je ženama bilo gotovo nemoguće da usklade sa porodicom“, objašnjava.

On dodaje da su u tim uslovima muškarci dobijali dodatke na platu upravo zato što njihove supruge nisu radile.

„Neke kompanije su davale i do 30 odsto veće plate. Tako je muškarac u istoj firmi imao veću zaradu od žene, ne zbog posla koji obavlja, već zbog porodičnih okolnosti. Iz toga je nastala predrasuda koja se, nažalost, zadržala do danas“, navodi Vuković.

Prema njegovim rečima, iako su se okolnosti promenile, tragovi tih uverenja i dalje postoje.

„Negde se i danas ljudi ponašaju po tom principu, pa se dešava da žene budu manje plaćene ili da se poslodavci ustručavaju da im ponude platu jednaku muškarcima. Takve predrasude mogu da se razviju, ali mogu i da se isprave“, naglašava psihoterapeut.

On podseća i na to da su žene i dalje manje zastupljene u politici, biznisu i na rukovodećim pozicijama.

„I dalje postoje ti rudimenti starih vremena u kojima su muškarci dominirali, a u velikoj meri dominiraju i danas. Paradoksalno je to što se to često više vidi u razvijenom zapadnom svetu, gde žene ponekad imaju manje šansi nego u istočnim društvima“, rekao je Branko Vuković.

Psihoterapeut se potom osvrnuo i na partnerske odnose, objašnjavajući zbog čega, prema njegovom viđenju, muškarac treba da bude aktivan, a žena pasivna.

„Sve polazi od muškarca – svaka inicijativa. On pravi prvi korak, on predlaže, on daje i nešto čini. Žena odlučuje i žena bira. To je prirodni poredak koji treba da se uspostavi između muškarca i žene. Danas toga često nema. Muškarci se ustručavaju da ne ugroze ženu, a žene se u ljutnji i besu često postavljaju tako da ugrožavaju muškarce. To je jedan opšti nesporazum“, objasnio je psihoterapeut.

Govoreći o savremenim odnosima, Branko Vuković ističe da se mnogi muškarci danas plaše poraza i odbijanja.

„Ako ga žena odbije, muškarac se oseća loše. Međutim, muškarac nema luksuz da se duri i povlači – to je odraz nezrelosti. Odbijanje od strane žene je deo prirodnog procesa, jer je žena ta koja bira“, objašnjava psihoterapeut.

Prema njegovim rečima, problem često nastaje iz pogrešnog vaspitanja.

„Muškarac tada misli da je uskraćen, jer ga je neko naučio da sve mora da dobije. Zato majke treba da vaspitaju svoje sinove tako da budu poželjni svakoj ženi – svojim ponašanjem, odgovornošću i zrelošću – a ne da se fokusiraju na to da se dopadnu samo jednoj“, kazao je Branko Vuković.

Govoreći o međusobnom razumevanju u partnerskim odnosima, Branko Vuković ističe da je važno da muškarci zaista čuju žene.

„Ženama je najvažnije da se osećaju sigurno i voljeno. Kada žena od muškarca dobije taj osećaj sigurnosti i ljubavi, tada muškarac dobija ono što je njemu potrebno – odanost, razumevanje, podršku i privrženost. To je taj aktivni princip muškarca i pasivni princip žene. U tome leži harmonija“, zaključio je psihoterapeut Branko Vuković.