Hotel Kurhaus Sand se nalazi u šumama Švarcvalda, i decenijama je bio van domašaja turista.
Nedavno ga je posetio hrvatski pustolov Alen Banković, koji je zabeležio unutrašnjost hotela.
Duboko u šumama nemačkog Švarcvalda, uz jednu od najpoznatijih panoramskih cesta u zemlji, stoji hotel koji je decenijama van domašaja turista. Na prvi pogled deluje kao još jedna zapuštena ruševina koju je priroda polako preuzela, ali iza zatvorenih vrata krije se priča koja briše granicu između prošlosti i sadašnjosti.
Upravo tu priču zabeležio je hrvatski fotograf i urbani istraživač Alen Banković, koji je svoje otkriće napuštenog hotela Kurhaus Sand dokumentovao u snimku i tekstu objavljenim na Jutjubu, otkrivajući unutrašnjost u kojoj vreme, kako kaže, kao da je stalo.
Hotel potpuno zatvoren već 20 godina
Hotel Kurhaus Sand dugo je bio popularno planinsko odredište, ali redovan hotelski promet prestao je još 1994. godine. Nakon toga objekat je mogao da se iznajmljuje samo za privatne događaje sve do 2005. godine, kada je u potpunosti zatvoren.
Alen Banković je kroz guste šumske puteve stigao do ruiniranog objekta koji, kako kaže, izgleda kao da je vreme stalo. Unutar hotela zatekao je stolove postavljene za obrok, razbacano posuđe i lične predmete – sve prekriveno debelim slojem prašine, što ukazuje na to da tamo niko nije boravio godinama.
Posebno ga je dirnula spavaća soba
U takozvanom "lovačkom restoranu" ostaci trofeja, stare puške i kožni nameštaj stvaraju utisak malog muzeja nekadašnjeg života.
Posebno ga je dirnula spavaća soba vlasnika - uredan krevet, ormar pun odeće i lične sitnice na noćnom ormariću, što je, po njegovim rečima, "kao da je neko samo nakratko otišao, ali se nikada nije vratio", piše Dnevno.
U drugoj prostoriji istraživači su naišli na stare kompjutere iz ranih 2000-ih, još uvek priključene i spremne za upotrebu, što dodatno pojačava osećaj da je hotel isključen iz vremena, poput svojevrsne vremenske kapsule.
Mnogo više od obične ruševine
Banković ističe da je Kurhaus Sand mnogo više od obične ruševine.
"To je mesto koje čuva poslednje tragove svojih nekadašnjih stanara i pruža jedinstven uvid u svakodnevni život pre nego što je hotel zaboravljen i zatvoren. Istraživanje ovakvih mesta nije samo adrenalin, već i dokumentovanje prostora koji bi inače bio zauvek izgubljen", zaključio je on.
(Radio Sarajevo)
