Zastanite na trenutak! Ovo bi SVAKI RODITELJ trebalo da zna pre nego što objavi još jednu fotografiju svog deteta na internetu

Većina sadržaja koji vidimo o deci na društvenim mrežama su u suštini dobronamerna. Fotografija prijateljice sa ultrazvuka njenog prvog deteta ili objava rođake o tantrumima njenog mališana dolaze iz lepih pobuda: želje da se obeleži važan trenutak, potraži podrška, podeli sreća ili izgradi zajednica. Ali kada se fokus sa ljudi koji objavljuju prebaci na decu koja su prikazana, postaje jasno da postoji problem.

Emocionalne, psihološke i razvojne posledice toga što se nečije detinjstvo - sa svim njegovim odrastanjem i krizama - deli na internetu još uvek nisu poznate, jer prva generacija dece koja je začeta u eri društvenih mreža tek sada ulazi u odraslo doba. Ipak, studije i stručnjaci već upozoravaju da prekomerno deljenje informacija o deci može biti rizično - i sa etičkog i sa aspekta privatnosti na internetu.

Sharenting

Reč "sharenting", nastala spajanjem reči "share" (deljenje) i "parenting" (roditeljstvo), označava uobičajenu praksu kreiranja, čuvanja i objavljivanja sadržaja o deci na internetu. I pre nego što pomislite da vas to ne dotiče ako nemate decu, treba znati da se pojam ne odnosi samo na roditelje.

Ako ste objavili TikTok snimak sa bratanicom, napravili Fejsbuk album o svojim učenicima, "tvitovali" čuvanje dece ili samo prepričali nešto smešno što je neko dete uradilo na ulici - i vi učestvujete u "sharenting"-u.

"Sve to deluje bezazleno, pa sigurno mislite da se priča odnosi na influensere i mame-blogerke koje 24/7 objavljuju svoju decu", kao da se čuje komentar. Ali ne – "sharenting" prevazilazi ljude koji zarađuju od takvog sadržaja; mogućnost eksploatacije i ono što neki smatraju digitalnim dečjim radom samo je deo problema.

Mnogi zaboravljaju da deca u tim objavama najčešće nisu dala saglasnost da se njihov lik ili video snima i deli, pogotovo ne sa milionima ljudi širom sveta. Čak i kada kažu da je u redu, oni su i dalje deca i ne mogu u potpunosti da razumeju posledice koje takvo deljenje može imati. Ni odraslima često nije jasno kako funkcionišu uslovi korišćenja i politike privatnosti, niti kakve dugoročne psihološke i društvene posledice može imati javno izlaganje života.

Negativne posledice "sharenting"-a

Očigledne negativne posledice "sharenting"-a odnose se i na kriminal i zloupotrebe do kojih može doći. Zamislite objavu novopečenog roditelja koja uključuje fotografiju novorođenčeta, puno ime i datum rođenja deteta, kao i naziv bolnice. Takve informacije mogu godinama kasnije ostati dostupne i omogućiti zloupotrebu identiteta ili zaobilaženje sigurnosnih provera na online nalozima.

Problemi ne čekaju ni punoletstvo. Studija Univerziteta Carnegie Mellon iz 2011. pokazala je da je krađa identiteta dece čak 51 put češća nego kod odraslih, jer dete nema kreditnu istoriju i predstavlja "čist list".

Kako navodi profesorka prava sa Harvarda, Lija Planket u knjizi "Sharenthood", to čini decu posebno ranjivom.

Tu je i druga, mračnija strana

Tu je i druga, mračnija strana – mogućnost da fotografije dece završe na pogrešnim mestima na internetu.

Istraga australijskog komesara za bezbednost dece na internetu iz 2015. otkrila je da je jedan sajt za razmenu slika namenjen pedofilima imao najmanje 45 miliona fajlova, a da je oko polovine materijala preuzeto direktno sa društvenih mreža.

Osim ovih jasnih rizika, posledice "sharenting"-a na psihosocijalni razvoj dece još uvek nisu u potpunosti poznate.

Podaci su oskudni jer tek čekamo da prva generacija dece odraste u digitalnom okruženju, kaže Stesi Stajnberg, profesorka Univerziteta Florida Levin i autorka knjige "Growing Up Shared". Istraživanja su uglavnom anegdotska i hitno su potrebna, dodaje ona.

Planket u svojoj knjizi teorijski objašnjava da ovakvo deljenje može narušiti detetovu sposobnost da slobodno razvija identitet i ličnu priču, jer trajni digitalni trag znači da će drugi ljudi o njima moći da saznaju mnogo i pre nego što ih upoznaju.

Kako da se o deci objavljuje odgovornije?

Većina roditelja ne deli sadržaj iz loše namere, naprotiv, istraživanja pokazuju da "sharenting" često služi traženju podrške i zajedništva u sve izolovanijem roditeljstvu. Upravo zato Planket predlaže nekoliko načina kako da se o deci objavljuje odgovornije.

1. Prvi je da se, kad god je moguće, pređe na analogne metode. Ako želite da podelite fotografiju bebe povodom prvog rođendana, možete je odštampati i poslati porodici. Ako vam je potrebna podrška zbog dečjih napada besa, bolje je da pozovete pedijatra nego da pišete dugačku objavu na Fejsbuku.
2. Zatim, osetljive informacije treba zadržati za sebe. Detalji poput datuma rođenja ili škole mogu kasnije olakšati zloupotrebu identiteta ili odgovore na sigurnosna pitanja.
3. Važno je i da deca budu potpuno obučena na fotografijama, jer se slike dece iz svakodnevnih situacija ponekad zloupotrebljavaju i završavaju na neželjenim mestima. Zbog toga se preporučuje izbegavanje objava sa kupaćim kostimima ili sličnim odevnim kombinacijama, kao i pažljivo korišćenje hashtagova.
4. Takođe, postavlja se pitanje da li je uopšte potrebno da se vidi lice deteta. Može se koristiti emodži ili zamućenje, ili objavljivati fotografije sa leđa ili iz profila, kako bi se sačuvala anonimnost.
5. Na kraju, preporučuje se uključivanje dece u odluku o objavljivanju. Stručnjaci smatraju da im treba dati pravo da kažu "ne", kao i da im se na razumljiv način objasni kako društvene mreže funkcionišu, kako bi razvili zdrav odnos prema digitalnom svetu.

Jer sve što danas deluje bezazleno, sutra može postati teret koji dete nosi kroz život – a to je upravo deo koji najviše zabrinjava: neizvesnost šta će jednom odrastanju doneti digitalni tragovi koje nismo ni razmišljali da ostavljamo.

(Popsci)