"Gledajte kako gubimo kosu i dobijamo ćelu!" Petorica prijatelja zaludela svet neobičnom tradicijom: Od 1982. na svakih pet godina prave istu fotku na istom mestu (FOTO)

Kada su se 1982. godine petorica tinejdžera smestila i pozirala za fotografiju na jezeru Kopko u Kaliforniji, nisu ni slutili da će to postati njihova tradicija koja će oduševiti svet. Ipak, upravo to se dogodilo. Svake pete godine, već više od 40 godina, Džon Vordlou, Džon Dikson, Mark Rumer, Dalas Berni i Džon Moloni okupljaju se na istom mestu i ponovo prave "istu" fotografiju.

Prva fotografija nastala je sasvim slučajno. Vordlou, poznat u društvu kao Vedž, ima porodičnu vikendicu pored jezera gde su prijatelji provodili letnje dane. Dok su se družili na terasi, Dikson je postavio svoj 35-milimetarski fotoaparat na samookidač i snimio grupnu fotografiju.

"Iz nekog razloga svi smo izabrali da imamo mračne i misteriozne izraze lica. Sigurno smo svi mislili da smo baš kul", prisetio se Vordlou.

Fotografija prikazuje petoricu tinejdžera, trojicu bez majica, sa raspuštenom kosom tipičnom za to vreme. Moloni, poznat kao Belves, drži teglu instant kafe "Folgers" u kojoj se nalazila buba koju su prijatelji odlučili da zadrže kao kućnog ljubimca.

"Prioriteti su tada bili potpuno drugačiji"

"Prioriteti su tada bili potpuno drugačiji. Sve što me je zanimalo bila je letnja zabava i devojke", rekao je Vordlou.

Kako su momci odlazili na fakultet, nastavljali su da svako leto dolaze na jezero. Provodili su vreme pecajući, čitajući i igrajući uloge u domaćim filmovima koje je snimao Vordlou, danas profesionalni filmski stvaralac.

"Svi smo vrlo kreativni ljudi, tako da smo svu energiju usmeravali na određeni cilj. Nije bilo: 'Hajde da se napijemo'. Već: 'Hajde da se okupimo i vidimo ko može da izvali najsmešniju šalu ili napravi lukaviju foru'", rekao je Moloni.

Tradicija

Pet godina kasnije, Vordlou je odlučio da bi bilo zabavno da ponovo naprave fotografiju iz '82. godine.

Godine 1987, sada fakultetski obrazovani muškarci, sedeli su na istoj klupi i u istoj pozi. Tegla je bila drugačija ali izrazi lica ostali su isti.

Do 1997. godine, 15 godina nakon originalne fotografije, prijatelji su odlučili da tradiciju učvrste i da svake pet godina nastave ovako do kraja života. Kako su se pojavile digitalne kamere, postali su sve pažljiviji prema detaljima – nosili su iste majice, određivali službenu teglu i šešir kao rekvizite, a frizure su se menjale kroz godine.

"Gledajte kako gubimo kosu i dobijamo ćelu, gubimo i dobijamo kilograme", napisao je Dikson na sajtu posvećenom tradiciji.

Prijatelji već više od 40 godina

Danas prijatelji snimaju proces fotografisanja i intervjuišu jedni druge o događajima proteklih pet godina. Svi se slažu da je upravo ovo putovanje razlog koji im je omogućio da održe prijateljstvo.

"To je organski odnos koji se razvio ne samo iz činjenice da smo prijatelji iz srednje škole, već iz zajedničke strasti za život", rekao je Moloni.

Tokom godina, prijatelji su učestvovali u važnim trenucima života jedni drugih, uključujući svadbe. Dikson, danas kolumnista za restorane, venčao se sredinom jula 2012. godine, a neki od prijatelja bili su na njegovom venčanju. U junu iste godine su slavili i Diksonovo momačko veče na 30-godišnjici tradicije na jezeru Kopko.

"Planiramo da radimo ovo do kraja života"

Moloni se preselio u Novi Orleans i radi za UPS, Vordlou je filmski i fotografski profesionalac, Berni je učitelj četvrtog razreda, a Rumer živi u Oregonu i u penziji je nakon vođenja svoje kompanije za elektroniku. Nijedan od muškaraca još nema decu.

"Planiramo da ovo radimo do kraja života, bez obzira na sve. Čak i ako jednog dana bude samo jedan momak koji sedi u istoj pozi! Tada možda neko napravi fotografiju prazne klupe za nas" rekao je Dikson.

"Bez ove fotografije, ne bismo bili zajedno"

Sedam fotografija do sada je uokvireno i visi na zidu vikendice. A prijatelji kažu da i dalje slušaju istu muziku iz osamdesetih.

"Nisam na mestu gde sam mislio da ću biti, ali sam na pravom mestu" rekao je Dikson pa zaključio:

"Bez ove fotografije, nikako ne bismo bili zajedno".