Prevaranti objavljuju lažne oglase za apartmane koristeći ukradene slike i traže avans, a nakon uplate nestaju
Neki od znakovi prevare su izuzetno niska cena, insistiranje na hitnoj uplati i odbijanje komunikacije van proverenih platformi
Savršen apartman uz more, slobodan upravo u traženom terminu i osetno jeftiniji od svih drugih ponuda zvuči kao prilika koju treba odmah iskoristiti. Upravo na to računaju prevaranti koji objavljuju oglase za smeštaj koji ne postoji ili pripada osobi koja za oglas uopšte ne zna.
Fotografije i opisi često su ukradeni iz stvarnih oglasa, a lažni izdavalac traži uplatu avansa. Nakon što novac legne na račun, prestaje da odgovara. Gost prevaru ponekad otkrije tek kada s koferima stigne na navedenu adresu.
Upravo takav slučaj zabeležila je pulska policija. Muškarac je putem društvene mreže pronašao apartman i u tri navrata uplatio nekoliko stotina evra. Kada je stigao na adresu, navodni izdavalac više se nije javljao. U drugom slučaju žena je uplatila avans za povoljan stan, a tek naknadnom proverom shvatila je da je prevarena, objavila je Policijska uprava istarska.
Ovih pet znakova trebalo bi proveriti pre svake uplate.
Cena je predobra za lokaciju i termin
Luksuzan apartman s pogledom na more, bazenom i besplatnim parkingom ponuđen usred sezone za polovinu uobičajene cene trebalo bi da izazove oprez. Niska cena sama po sebi nije dokaz prevare. Vlasnici ponekad nude popust zbog otkazivanja rezervacije ili žele da popune poslednji slobodan termin.
Problem nastaje kada se izuzetno niska cena kombinuje sa zahtevom za hitnu i nepovratnu uplatu. Mreža Evropskih potrošačkih centara savetuje poseban oprez kada se od gosta traži puna cena ili veliki avans mnogo pre putovanja, naročito ako je luksuzno uređen smeštaj na odličnoj lokaciji neverovatno jeftin.
Fotografije ili opis oglasa pojavljuju se na drugim mestima
Prevaranti najčešće ne fotografišu apartman jer ga nemaju. Umesto toga preuzimaju profesionalne fotografije iz pravog oglasa, sa internet stranice agencije ili društvenih mreža stvarnog vlasnika. Fotografije je moguće proveriti obrnutim pretraživanjem putem Google Lens-a. Ako se ista dnevna soba pojavljuje u oglasima za apartmane u Splitu, Makarskoj i Crnoj Gori, gotovo sigurno nešto nije u redu.
Dobro je u pretraživač kopirati i deo opisa oglasa. Ako se pojavi identičan tekst uz drugo ime vlasnika, drugačiji broj telefona ili drugu adresu, uplatu treba zaustaviti. Evropski potrošački centri preporučuju i proveru adrese na Google Mapsu ili Google Earthu. Ako se na mestu navodne luksuzne vile nalazi zapuštena kuća, parking ili potpuno drugačija zgrada, oglas je vrlo verovatno lažan.
Apartman nema verodostojan trag na internetu
Novi apartman može biti potpuno legitiman i još uvek nemati recenzije. Ipak, sumnjivo je ako o smeštaju, vlasniku i adresi ne postoji baš nikakav trag. Recenzije treba potražiti na više stranica, a ne samo tamo gde je pronađen oglas. Posebno su sumnjivi profili otvoreni nedavno, sa nekoliko gotovo identičnih pohvala objavljenih u kratkom periodu.
Od navodnog vlasnika može se zatražiti puni naziv objekta, tačna adresa, ime osobe koja prima uplatu i potvrda rezervacije. U Hrvatskoj se može proveriti i da li se objekat pojavljuje u službenim turističkim evidencijama. Ministarstvo turizma i sporta objavljuje popise kategorizovanih ugostiteljskih i turističkih objekata, iako izostanak pojedinog privatnog apartmana sa određenog javnog spiska sam po sebi nije konačan dokaz prevare.
Rečenice poput "još troje ljudi čeka", "uplatite u narednih sat vremena" ili "rezervacija važi samo danas" klasičan su način stvaranja panike. Prevarant želi da gost reaguje pre nego što stigne da proveri fotografije, adresu i primaoca novca. Sumnjivo je i ako izdavalac odbija telefonski ili video-poziv, ne želi da odgovori na pitanja o lokaciji, ne zna da objasni kako se preuzimaju ključevi ili stalno menja uslove rezervacije.
Traži se uplata van platforme ili na tuđe ime
Poseban oprez potreban je kada osoba nakon prvog kontakta želi razgovor da prebaci sa proverene platforme na WhatsApp ili privatni imejl, a zatim traži direktnu uplatu. Ako je rezervacija započela preko platforme, i komunikaciju i plaćanje treba zadržati unutar nje.
Evropski potrošački centri upozoravaju da ne treba pristajati na slanje novca servisima poput Western Uniona i MoneyGrama, kriptovalutama ili drugim teško opozivim metodama. Ni obična bankarska uplata nije jednako zaštićena kao plaćanje karticom jer je jednom izvršen prenos često teško poništiti.
Direktna uplata legitimnom hrvatskom izdavaocu nije neuobičajena niti sama po sebi znači prevaru. Međutim, pre nje treba proveriti da li se podudaraju ime vlasnika, podaci za uplatu, adresa i kontakt. Ako se novac traži na račun osobe koja navodno nema nikakve veze sa apartmanom, potrebno je zatražiti jasno i proverljivo objašnjenje.
Ako je novac već poslat, potrebno je odmah kontaktirati banku i zatražiti pokušaj zaustavljanja ili povraćaja transakcije. Oglas treba prijaviti platformi na kojoj je objavljen, a prevaru policiji.
(Dnevno.hr)
