Često nam se dešava da se zapitamo kad čujemo za neki eksperiment, kako im je to uopšte palo na pamet. Ovo su samo neki, koji vas svakako neće ostaviti ravnodušnim.
Harlov eksperiment sa majmunima
Decenijama Hari Harlov je sprovodio eksperimente na majmunima koji se danas smatraju veoma nemoralnim. On je odgajio malog majmuna u izolaciji, na mestu koje je nazivao "jama očaja". Uprkos tome, njegovo istraživanje je pomoglo da se dokaže da je uteha potrebana bebama u razvoju. U najslavnijem eksperimentu, malog majmuna je odgajila "surogat majka", napravljena od žice ili umotane u odeću. Majmuni koji su vreme provodili s aonima od žice su pokazali strah, a oni koje je "odgajila" majka umotana u odeću su bili harizmatični i puni avanturističkog duha. Harlov je pokazao kako gajenje beba podrazumeva mnogo više od hranjenja, i da nema ništa loše u tome kad tešite svoju bebu, ukoliko plače.
Plavo/braon oči eksperiment
Odmah nakon što je ubijen Martin Luter king, učiteljjica trećeg razreda, Džejn Eliot je podelila svoje učenike u dve grupe. Prema onima koji su imlai plave oči se lepo ponašala, posvećivala im pažnju i stalno ih je hvalila. dok su oni sa braon očima loše prošli. morali su da nose posebnu ogrlicu i da sede u zadnjem delu učionice, zato što nisu dovoljnopametni kao plavooki drugari. Posle nedelju dana Eliot je obrnula situaciju i lepo se ponašala prema đacima sa braon očima. Nakon toga, deo učenika belaca je rekllo kako bolje razumeju šta znači biti crnac.
Uprkos što je eksperiment ove učiteljice bio improvizovan i protivprirodan, postao je oznat i eliot je razvila radionice koje su decu učile različitostima.
Zatvorski eksperiment na Stenford univerzitetu
Ovaj eksperiment je jedan od navjiše spornih u istoriji. naime, profesor sa ovog fakulteta je uz pomoć studenata, volontera, sproveo ovu studiju, gde su oni glumili zatvorenike i čuvare. Ekperiment je trebalo da traje dve nedleje, međutim zaustavljen je posle samo šest dana, kako su čuvari postajali sve brutalniji i neprijateljski nastrojeni. Zatvorenici su se pobunili ili su postali povučeni i pasivni.
Eksperiment je pokazao kako zatvor dehumanizuje ljude i kako osobe koje su dobroćudne i miren mogu da se preokrenu i da postanu zle u jako kratkom vremenskom periodu
Merenje straha pri smrtnoj opasnosti
Džon Diring je ubio čoveka prilikom pljačke i 1932. godine osuđen je na smrt streljanjem. Pre smrti su ga lekari nagovorili da učestvuje u eksperimentu u kom bi izmerili količinu straha kod ljudi u smrtnoj opasnosti.
Na telo su mu priključili elektrode koje je trebalo da izmere njegovu reakciju u trenucima kada se bude nalazio pred streljačkim vodom, kao i da izmere detalje njegove smrti. Njegovo srce je stalo tačno 15.6 sekundi nakon pucnja, a proglašen je mrtvim 150 sekundi kasnije.
EKG- om su izmerili njegov puls i došli do zaključka da mu je puls pred izvršenje kazne bio 120, a u samom trenutku pucnja skočio na 180 otkucaja u minutu.
