Na Vlasinskom jezeru pejzaž nikada nije sasvim nepomičan.
Isto ostrvo u čijim ste obrisima uživali ujutru, nekoliko sati kasnije može se naći na drugom kraju jezera, nošeno vetrom i vodenim strujama poput oblaka. Ostrvo putuje sa sve rastinjem i drvećem i stvara prizore kao iz sna. To su tresetna ostrva, prepoznatljiva obeležja Vlasine i redak prirodni fenomen koji se može pronaći na samo nekoliko mesta u Evropi. Nastala su kada su se slojevi treseta i vegetacije odvojili od dna i obale, isplivali na površinu i prepustili svoje kretanje vetru i vodenim strujama.
Svako ostrvo je poput mikrokosmosa za sebe: na njima se održao čitav mali svet karakterističan za vlažna i tresetna staništa, pa ova putujuća ostrva predstavljaju i dragocena utočišta biljnih i životinjskih vrsta.
U istom očuvanom prirodnom ambijentu koji oblikuje i čuva Vlasinu i njena tresetna ostrva, nastaje i priča o Rosi, koja izvire u području čiji su bogat biodiverzitet, očuvana priroda i specifični geološki uslovi oblikovali njen kvalitet i blagi mineralni sastav. Zahvaljujući takvom sastavu, namenjena je svakodnevnoj hidrataciji svih članova porodice.
A ako se pitate kako je na jednom planinskom jezeru nastala čitava flota živih ostrva, odgovor vodi u vreme kada Vlasinsko jezero još nije postojalo.
Prirodna dragocenost koju vredi doživeti izbliza
Plutajuća tresetna ostrva svoj put su započela odavno, ispod površine vode. Na prostoru današnjeg jezera nekada se prostirala Vlasinska tresava, u kojoj su se tokom dugog perioda taložili ostaci biljaka i stvarali debeli slojevi treseta, isprepletani korenjem i vegetacijom. Kada je sredinom prošlog veka formirano jezero, delovi tog sloja odvojili su se od dna i obale, isplivali na površinu i počeli slobodno da se kreću.
Za njihov nastanak potreban je izuzetno redak splet okolnosti: debele naslage treseta, koje se veoma sporo formiraju u stalno vlažnom tlu, moraju se odvojiti od podloge u dovoljno velikim i čvrstim celinama da nastave da nose veliku biljnu masu, zbog čega se ovakva ostrva mogu videti na svega nekoliko mesta u Evropi. Danas su ostaci nekadašnje tresave deo složenog mozaika vlažnih livada, močvarnih staništa, planinskih šuma i otvorene vode. Ovde rastu mahovine tresetnice, šaše, maljava breza i okruglolisna rosulja, sićušna biljka mesožderka prilagođena vlažnom zemljištu siromašnom hranljivim materijama.
Opstanak ovakvih osetljivih vrsta zavisi od očuvanosti njihovih staništa, pa plutajuća ostrva istovremeno svedoče o prirodnom bogatstvu Vlasine i podsećaju koliko je ovaj ekosistem dragocen i osetljiv. Značaj područja potvrđuje i to što je Vlasina zaštićeno prirodno dobro i močvarno područje od međunarodnog značaja.
Vrhunski kvalitet koji se rađa u vlasinskoj prirodi
Priča o Rosi vezana je za isti kraj, ali za drugo mesto u njemu. Rosa ne potiče iz Vlasinskog jezera, već izvire na planini Vardenik, na oko 1.230 metara nadmorske visine. Njeno poreklo oblikovano je specifičnim geološkim uslovima i očuvanom prirodom šireg područja Vlasine, pa veza sa ovim predelom nije samo simbolična: upravo na Vlasini počinje put ove vode.
Na toj ideji zasniva se i kampanja „Vrhunska. Vlasinska.“ – na uverenju da kvalitet vode nastaje mnogo pre nego što ona stigne do potrošača, u prirodi iz koje potiče. Zbog toga su svi kadrovi kampanje snimljeni u autentičnom prirodnom okruženju Vlasine, među planinskim obroncima, šumama i vodama koje najbolje dočaravaju vezu Rose sa mestom njenog porekla.
Vlasina je zato jedno od onih mesta koja nas podsećaju koliko se izuzetnih prirodnih fenomena i autentičnih iskustava može pronaći u Srbiji. Vredi je posetiti, upoznati njene biljne i životinjske vrste, potražiti pogled na ostrva koja putuju jezerom i iz prve ruke doživeti očuvano okruženje iz kojeg potiče Rosa.
