Sedamnaestogodišnji dečak doživeo je otkazivanje bubrega i morao je da provodi po 12 sati dnevno na dijalizi dok je čekao transplantaciju
Otac je bez razmišljanja odlučio da mu bude donor bubrega, čime mu je spasio život i omogućio novi početak
Život tinejdžera iz Severnog Teksasa naglo se promenio kada je sa samo 17 godina doživeo otkazivanje bubrega. Umesto svakodnevnog života, sporta i planova za budućnost, provodio je 12 sati dnevno na dijalizi i čekao transplantaciju.
U trenucima kada se njegova budućnost činila neizvesnom, a život bio ozbiljno ugrožen, u pomoć je pritekao njegov najveći oslonac - otac. Bez mnogo razmišljanja odlučio je da svom sinu pruži ono najvrednije što je mogao - šansu za novi život, postavši donor bubrega.
"Oduvek smo imali posebnu vezu. On je neko na koga mogu da se ugledam", rekao je dečak Blejk Martens.
Ta veza postala je još snažnija kada su se suočili sa teškim periodom. Naime, lekari su Blejku još kada je imao sedam meseci dijagnostikovali multicističnu displaziju bubrega, stanje u kojem se bubreg ne razvija pravilno tokom trudnoće.
"Uklonili smo mu taj bubreg kada je imao godinu dana. Verovali smo i očekivali da je tada sve u redu", rekao je otac Bil Martens.
Iznenadna zdravstvena kriza sa 17 godina
Blejk je detinjstvo proveo normalno sa jednim bubregom. Počeo je da trenira sa šest godina i lakros je ubrzo postao njegova velika strast. Međutim, sa 17 godina sve se promenilo.
"Dobio sam završni stadijum bubrežne insuficijencije. Odjednom nismo znali ništa. Nismo imali dijagnozu, tako da je to bilo veoma šokantno i nešto što nisam očekivao. Bio je to veliki preokret u mom životu", rekao je Blejk.
Lekari su kasnije utvrdili da boluje od Alportovog sindroma, retke genetske bolesti koju je nasledio od majke.
"Sećam se da sam jednostavno ušao u bolničku sobu, dobio dijagnozu i osećao se potpuno slomljeno", rekao je Bil.
Odlučio da spase sina
Bil nije dugo razmišljao šta treba da uradi.
"Znao sam da je najbolji način na koji mogu da mu pomognem taj da budem donor", rekao je on.
Bil je sinu donirao bubreg u Univerzitetskom medicinskom centru UT Southwestern, dok je medicinski tim dečje bolnice "Children's Health" obavio transplantaciju.
"Sećam se osećaja da je deo mene nestao kada su mi izvadili bubreg. A sada je taj bubreg u mom sinu. To je neverovatno. To je izvanredno iskustvo. Spašavate nečiji život", rekao je Bil.
Povratak sportu i novi početak
Blejk se nakon transplantacije brzo oporavljao.
"Ponovo sam trčao za oko dva meseca, radio na vraćanju snage u mišićima trupa. Uspeo sam da igram celu svoju poslednju sezonu lakrosa u srednjoj školi, a čak su me izabrali i za kapitena tima", rekao je on.
Od kapitena srednjoškolskog tima do budućeg studenta Univerziteta Southern Methodist, Blejk sada sa optimizmom gleda na budućnost zahvaljujući očevom velikom gestu.
"Biću mu zahvalan do kraja života"
Planira da nastavi da igra lakros i na fakultetu. Svakodnevno uzima lekove kako njegovo telo ne bi odbacilo očev bubreg.
"Zaista je neverovatno što je mogao da mi podari život. To je nešto na čemu ću mu biti zahvalan do kraja života", rekao je Blejk.
Danas Blejk želi da živi punim plućima, osnažen očevom ljubavlju i vezom koja ih ne povezuje samo emotivno, već i fizički.
(CBS news)
