Ko poseje u julu, bere do zime: Donosimo listu šta je sada najbolje imati u bašti

Iako se jul često doživljava kao mesec kada se u povrtnjaku samo bere i zaliva, on je zapravo početak drugog ciklusa. Nakon što se uberu rane kulture, prazne leje otvaraju prostor za novi talas setve. Topla zemlja, dugi dani i stabilne temperature idealni su za biljke koje brzo niču i dobro se razvijaju u letnjim uslovima. Uz pravi izbor sorti, bašta može ostati produktivna sve do kasne jeseni, a berba se često može produžiti i do prvih mrazeva.

Jul nije kraj sezone, već početak njenog drugog poglavlja. Mnoge kulture se u ovom periodu ponašaju gotovo kao u proleće: brzo klijaju, brzo rastu i brzo donose rod. Rotkvice, pasulj, cvekla, salate i keleraba među najzahvalnijima su za julsku setvu, ali tu su i letnje salate, radič, crna rotkva, repa, dajkon i kineski kupus, koje je često praktičnije uzgajati iz rasada.

Najvažnije je obezbediti dovoljno vlage

Iznenadiće vas koliko povrća može da se seje i sadi usred leta. Najvažnije je obezbediti dovoljno vlage u prvim danima nakon setve, što je ujedno i najzahtevniji deo jer je to često vreme godišnjih odmora.

Bez sistema "kap po kap", zalivanje može biti pravi izazov.

Saveti za julsku setvu

• Sejati u ranim jutarnjim ili večernjim satima kako bi se smanjio stres od vrućine.
• Malčirati tankim slojem slame kako bi se zadržala vlaga.
• Zalivati češće, ali nežno: cilj je navlažiti površinski sloj zemlje kako se ne bi stvorila pokorica.
• Birati sorte označene kao "otporne na toplotu" ili "sporije odlaze u cvet".
• Koristiti mreže za zasenu salata i mladih rasada.
• Popunjavati prazne leje odmah nakon berbe ranih kultura.
• Sejati u razmacima od sedam do deset dana za neprekidnu berbu.

Rotkvice

Rotkvice su jedna od najzahvalnijih kultura za julsku setvu. Brzo rastu, dobro podnose toplotu ako je zemlja prekrivena malčem, a spremne su za berbu već za tri do četiri nedelje.

Setva u razmacima od desetak dana omogućava kontinuiranu berbu sve do septembra. U julu se seju za berbu krajem avgusta i početkom septembra. Ključ je održavati vlagu u površinskom sloju zemlje kako bi koren ostao nežan i sočan.

Pasulj

Niske sorte pasulja idealne su za julsku setvu. Topla zemlja podstiče brzo klijanje i rast, a biljke do jeseni daju stabilan rod. Kada tokom cvetanja vlada suša, a vetar je jak, vreo i suv, dolazi do opadanja cveta i možete ostati bez prinosa. Zbog toga je veoma važno zalivanje u ovom periodu.

Pasulj posađen u julu često je otporniji na bolesti nego onaj iz prolećne setve. Posebno je praktičan za popunjavanje praznih leja nakon graška, spanaća ili salata.

Cvekla

Cvekla odlično podnosi letnju setvu, a jul je poslednji trenutak za jesenju berbu. Brže raste u toploj zemlji, a mladi listovi mogu se koristiti kao salata već nakon nekoliko nedelja.

Važno je da se ne poseje pregusto. Koren će se razvijati tokom avgusta i septembra, a berba može da traje sve do prvih mrazeva.

Salate

Postoje dve vrste salate: letnje i jesenje.

Letnje salate zahtevaju nešto više pažnje, ali su prilagođene visokim temperaturama i dugim danima. U julu se seju sorte otporne na prerani odlazak u cvet. Najbolje uspevaju u polusenci ili pod blagom zaštitom, na primer ispod viših biljaka poput paradajza ili lisnatog kelja, uz malč i redovno održavanje vlage.

Zimske i jesenje salate dobro podnose hladnoću i kratke dane, imaju čvršće i hrskavije listove i manje problema sa puževima. Klijaju i rastu na nižim temperaturama, ne cvetaju brzo, mogu prezimiti uz laganu zaštitu, a beru se u rano proleće.

Keleraba

Keleraba je jedna od najpouzdanijih kultura za julsku setvu. Brzo raste, dobro podnosi toplotu i daje hrskave glavice već u septembru. Ako se seje sukcesivno u razmacima od 10 do 20 dana, može se brati sve do oktobra. Odlično se kombinuje sa blitvom, peršunom i jesenjim salatama.

Praziluk

Praziluk se može sejati ili saditi leti, ali je najpraktičnije koristiti rasad. Biljku je dobro povremeno skratiti na polovinu kako bi ojačala i razvila snažniji koren. Voli stalnu vlagu i dobro pripremljenu, rastresitu zemlju. Ne treba ga saditi na mestu gde su prethodno rasli crni ili beli luk zbog mogućih bolesti zemljišta.

Šargarepa

Kasne sorte posejane u junu vade se krajem leta ili u jesen i daju slatke, aromatične korenove. Pre setve je važno dobro pripremiti zemljište. Ono mora biti rastresito kako bi se koren pravilno razvijao, a ne razgranao u više sitnih izdanaka.

Radič

Radič odlično podnosi letnju setvu, posebno krajem jula i početkom avgusta. Voli kraće dane i svežije noći. Dobro podnosi toplotu ako ima dovoljno vlage. Jesenji radič razvija intenzivnu boju i blagu gorčinu.

Peršun listaš

Peršun može da se poseje u julu, ali je neophodno redovno zalivanje jer semenu treba dugo da proklija, ponekad i mesec dana. Potrebno je strpljenje. Odlično niče u toploj zemlji i daje obilje lišća sve do zime.

Blitva

Blitva je otporna na vrućinu i može se neprekidno sejati tokom leta. Potrebno joj je dovoljno vode i prihrane, a berba može trajati do kasne jeseni. Kada biljka počne da cveta, dovoljno je odstraniti vrh kako bi se usporilo cvetanje i produžilo vreme berbe listova.

Spanać

Kasnoljetna setva, krajem avgusta, daje najbolji jesenji spanać: čvrst, sladak i otporan. Ne treba ga sejati usred leta jer ne podnosi visoke temperature i tada brzo odlazi u cvet.

Matovilac

Matovilac treba sejati krajem avgusta za ranu jesenju i zimsku berbu jer voli kraće dane i hladnije noći. Odličan je pokrivač zemljišta i može sprečiti rast korova.

Mahune

Mahune se mogu sejati još u junu, a zatim ponovo sredinom avgusta, u zavisnosti od temperatura. Potrebno ih je redovno zalivati i okopavati, posebno ako se pojavi pokorica.

Kada dostignu visinu od 15 do 20 centimetara, treba ih ogrnuti, odnosno blago nagrnuti zemlju oko stabljike. Tako biljka postaje stabilnija, razvija dodatno korenje, bolje zadržava vlagu i smanjuje se rizik od poleganja.

Tikvice

Tikvice brzo rastu i još uvek mogu da se seju, ali direktno u baštu - ne treba praviti rasad. Izaberite sunčano mesto i dobro dreniranu zemlju. Redovno ih zalivajte, a zemljište oko njih prekrijte malčem.

Repa

Repa može da se seje tokom jula i avgusta. U toploj zemlji brzo niče i daje rod već početkom jeseni, kada formira sočne i hrskave korenove. Zahteva rastresito zemljište i ravnomernu vlagu.

Crna rotkva

Crna rotkva najbolje uspeva iz kasnoljetne setve jer joj niže temperature, kada noći postanu svežije, omogućavaju da razvije čvrst i sočan koren.

Dajkon

Dajkon se seje od kraja jula do septembra jer u hladnijem delu godine formira najkvalitetnije, duge korenove. U toploj zemlji brzo raste, ali zahteva stalnu vlagu kako bi koren ostao sočan i pravilan.

Krastavci

Krastavci traže sličnu negu kao tikvice. Ako se sade iz rasada, osetljiviji su na prilagođavanje i visoke temperature, pa ih treba redovno zalivati. Direktna setva u zemlju moguća je ponovo u drugoj polovini jula, za berbu u septembru.

Bosiljak

Bosiljak je toploljubiva začinska biljka i još može da se seje tokom leta. Brzo niče i daje stalnu berbu ako se redovno zakida vrh kako bi se podstaklo grananje.

Najbolje uspeva na sunčanim mestima, a odličan sused mu je paradajz koji mu pruža blagu zaštitu od sunca.

Brokoli

Brokoli se leti seje krajem juna i u julu, najbolje kroz rasad. Voli stalnu vlagu i blagu senku tokom najtoplijeg dela dana. Jesenje glavice biće čvrste i aromatične.

Endivija

Endivija se leti brzo razvija i dobro podnosi toplotu, ali traži redovno zalivanje kako ne bi postala gorka. Seje se od juna do avgusta i idealna je za jesenje salate.

Komorač

Komorač se može sejati u julu za jesenju berbu. Traži sunce i laganu, rastresitu zemlju.

Kod letnje setve manje odlazi u cvet i formira lepe, mesnate glavice.

Kineski kupus

Kineski kupus se seje krajem jula i u avgustu, nikako ranije jer brzo odlazi u cvet. U letnjim uslovima najbolje uspeva iz rasada. Brzo raste i daje bogatu jesenju berbu.

(Jutarnji list)