Finac Klaus je kupio napušteno ostrvo i odlučio da tamo, zajedno sa partnerkom, živi van komunalne infrastrukture
Uprkos teškim uslovima i izolaciji tokom zime, Klaus tvrdi da mu život na ostrvu pruža mir, slobodu i povezanost s prirodom
Dok većina ljudi sanja o kući pored mora ili vikendici u prirodi, Finac Klaus odlučio je da ostvari mnogo neobičniji san: kupio je napušteno ostrvo i tamo izgradio novi život. Na ostrvu koje je više od 40 godina bilo bez stanovnika danas sa svojom partnerkom Johanom živi potpuno van komunalne infrastrukture. Nemaju priključak na električnu mrežu niti vodovod, a zime provode na temperaturama koje se spuštaju i do -35 stepeni Celzijusa.
Njihovu priču zabeležio je dokumentarni Jutjub kanal "Kirsten Dirksen", a prenosi portal Faircompanies. Klaus je godinama živeo u Helsinkiju, ali je želeo mirniji i jednostavniji život. Kada je ugledao oglas za napušteno ostrvo, odlučio je da rizikuje. Kako je ispričao, dao je veoma nisku ponudu koju je vlasnik odmah prihvatio. Kupovina mu je gotovo ispraznila bankovni račun, ali je zauzvrat postao vlasnik ostrva površine oko 1,5 hektara.
Na ostrvu ga sačekala zapuštena brvnara
Dotadašnji vlasnik tamo je rođen 1946. godine, ali pošto nije imao naslednika odlučio je da proda imanje, čime je završena jedna porodična priča, a započela druga. Na ostrvu ga nije čekao uređen dom, već zapuštena brvnara stara više od sto godina. Krov je bio urušen, deo drvenih greda istrulio, a priroda je tokom decenija gotovo potpuno preuzela celo imanje. Umesto da sve sruši i gradi ispočetka, Klaus je odlučio da sačuva što je više moguće izvorne građevine.
Većinu materijala pronašao je na sopstvenom ostrvu
Posebnost čitavog projekta jeste to što je veliki deo kuće nastao od materijala koje je pronašao na ostrvu.
Sam je obarao stabla, obrađivao drvo i pripremao ga za gradnju. Debla je ostavljao da se suše dve godine pre nego što ih je ugradio u kuću. Sedam stabala pretvorio je u oko 70 kvadratnih metara drvenog poda, dok je krov obnovio za svega 400 evra koristeći polovne materijale gde god je to bilo moguće.
Struju i vodu nemaju
Unutrašnje zidove obložio je mešavinom gline i peska koje je iskopao na sopstvenom zemljištu. Takav prirodni materijal pomaže u regulisanju vlage i zadržavanju toplote tokom dugih finskih zima.
Električnu energiju proizvode pomoću solarnih panela koji tokom toplijih meseci obezbeđuju dovoljno energije za osnovne potrebe. Zimi se gotovo u potpunosti oslanjaju na drva. Centralno mesto u kući zauzima peć teška gotovo tri tone koja, nakon nekoliko sati loženja, zadržava toplotu i do dva dana.
Vodovod takođe nemaju. Pijaću vodu dovoze sa izvora ili iz obližnjeg mesta, dok jezersku vodu koriste za pranje. U planu im je da iskopaju i sopstveni bunar. Veliki deo hrane pripremaju sami. Uzgajaju raž od koje peku tradicionalni finski hleb, imaju pčele, sakupljaju čagu - gljivu od koje pripremaju čaj - a ribu često love u obližnjem jezeru. Namirnice čuvaju u zemljanom podrumu koji tokom cele godine ostaje dovoljno hladan, pa služi kao prirodni frižider.
Život na ostrvu nije uvek jednostavan
Kada temperature padnu na -35 stepeni, grejanje postaje pitanje opstanka. Dodatni problem nastaje u periodu kada jezero tek počinje da se ledi ili otapa. Tada do ostrva nije moguće stići ni čamcem ni motornim sankama, pa porodica može privremeno da ostane odsečena od kopna. Ipak, Klaus kaže da mu upravo takav način života pruža ono što je godinama tražio - mir, slobodu i osećaj da je u potpunosti povezan sa prirodom. Na mestu koje je decenijama bilo napušteno danas se ponovo čuje život, a stara brvnara dobila je novu priliku zahvaljujući čoveku koji je odlučio da krene potpuno drugačijim putem od većine.
(Dnevno.hr)
