U Evropi se baca velika količina hrane godišnje, a najveći problem primećen je u Grčkoj sa 142 kg po stanovniku
Najčešće se baca hleb, a potom voće, povrće, meso i mlečni proizvodi
Dok smo bili deca, često su nas učili da "pojedemo ono što je ostalo da se ne baci", ali savremene navike i sve brži tempo života pokazuju da se hrana i dalje u velikim količinama baca, i to širom Evrope. Najnoviji podaci i istraživanja otkrivaju zabrinjavajuće brojke koje ukazuju na loše navike ljudi.
Na društvenim mrežama pojavila se karta koja prikazuje prosečnu količinu bačene hrane po stanovniku na godišnjem nivou u Evropi. Brojke su prilično iznenađujuće, posebno kada se pogleda u crvene zone.
Najviše hrane baca se u Grčkoj, i to čak 142 kilograma po stanovniku, dok Rusi (33 kg) i Slovenci (34 kg) najracionalnije upravljaju zalihama. Prema toj karti, u Srbiji se baca čak 83 kilograma po stanovniku. U susednoj Bosni i Hercegovini takođe se baca 83 kilograma po stanovniku, a u Hrvatskoj nešto više - 84 kilograma hrane po stanovniku.
U 2025. Srbi bacili skoro 780.000 tona hrane
Ipak, zvanična istraživanja daju nešto drugačiju sliku. Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), u Srbiji se godišnje baci više od 780.000 tona hrane, što je u proseku 108 kilograma po stanovniku. Većina tog otpada – čak 64 odsto, potiče iz domaćinstava, dok preostali deo dolazi iz proizvodnje i trgovine.
Sanida Klarić navela je za RTS da je veliki problem hrana sa oznakom "najbolje upotrebiti do", poput testenina, brašna ili šećera. Iako su ti proizvodi često bezbedni za upotrebu i nakon tog datuma, trgovinski lanci ih bacaju ili spaljuju umesto da ih doniraju.
"Važno je da velike trgovine bolje upravljaju lancem nabavke i da znaju do kog trenutka hrana može da se koristi. Neodgovoran odnos prema rokovima često dovodi do viših trgovačkih marži i viših cena, što direktno pogađa potrošače. Zakon o praćenju otpada od hrane to bi mogao da spreči", dodaje ona.
Novi zakon, kako objašnjava, predviđa uvođenje obaveze evidentiranja i izveštavanja o bačenim količinama hrane.
"To bi nam omogućilo da znamo koliko se hrane baca. Svi proizvođači, ali i oni koji raspolažu hranom u veletrgovinama, morali bi da podnose izveštaje. Tako bismo mogli da vidimo koliko bacaju i da shvatimo da li svoj rizik od bacanja hrane u stvari prebacuju u trgovačku maržu. To je važan korak ka transparentnosti i odgovornijem poslovanju", naglašava Klarićeva.
Šta se najviše baca u Srbiji?
Kada je reč o Srbiji, struktura otpada od hrane pokazuje slične navike kao i u regionu, ali sa jednim jasnim "pobednikom" – hleb je ubedljivo najčešće bacana namirnica. Razlog za to leži u činjenici da se kupuje svakodnevno i često u većim količinama nego što je potrebno.
Odmah iza hleba nalaze se povrće i voće, koje zbog kratkog roka trajanja i nepravilnog čuvanja brzo propadaju. Meso je takođe visoko na listi, najčešće zbog lošeg skladištenja ili zaboravljanja u frižideru ili zamrzivaču. Mlečni proizvodi se, s druge strane, najčešće bacaju zbog isteka roka, iako su mnogi od njih i dalje upotrebljivi nakon procene mirisa i izgleda.
Glavni razlozi bacanja hrane u domaćinstvima uglavnom su isti – kupovina većih količina nego što je potrebno, loše planiranje obroka i nepažnja prema rokovima trajanja. Sve to dovodi do toga da značajne količine hrane završe u otpadu umesto na trpezi.
(Blic/Dnevno.hr)
